ZLATO I NJEGOV ZNAČAJ ZA EKONOMIJU SRBIJE

I.                 UVOD

Još od najstarijih vremena ljudske civilizacije čovek je počeo da se interesuje za pojavu zlata u prirodi. Zlato se nalazi u utrobi zemlje čisto u metalnom obliku, mada su male čestice zlata tako rasute i pomešane sa drugim materijalima da su praktično nevidljive. U prirodi zlato se javlja slobodno kao "samorodno zlato" (vidi sl. 1.), a nalazi se u stenama i šljunku zlatonosnih reka širom sveta. Istorija zlata je ujedno i istorija civilizacije.

Sl. 1. Samorodno zlato

Zlatom najbogatija zemlja drevnog sveta smatran je Egipat. U tamošnjim iskopinama nađeni su mačevi od kremena sa pozlaćenim drškama. Dobijanje zlata se pominje i u najranijim spisima civilizovanog sveta. Opisi procesa drobljenja kvarca i prečišćavanja zlata nađeni su u egipatskim grobnicama, oko 2500. godine pre nove ere. Isto važi i za mapu koja pokazuje oblasti u kojima se vadilo zlato 1350-1330. godine pre nove ere.

Stari Egipćani eksploatisali su zlato iz rudnika u Nubijskoj pustinji. Plinije 77. godine nove ere, opisuje proces amalgamisanja za vađenje zlata (vezivanja zlata za živu ), a proces kupelacije za prečišćavanje zlata opisan je u drugom veku nove ere (topljenje sa olovom ). Na isti proces se, verovatno, poziva i Jeremija, u Starom zavetu, oko 600. godine pre nove ere.

Pre oko dve i po hiljade godina pojavio se prvi zlatni novac u Lidiji, moćnoj državi u zapadnom delu Male Azije. Iz te zemlje tehnika kovanja zlatnika prenešena je u Persiju i Grčku. Uporedo sa novcem, pravljene su ogromne skulpture od zlata. Asirska carica Semiramida bila je poznata po izradi statua božanstava od zlata. Najgrandioznija je bila statua boginje Ree, teška skoro 250 tona? Čuvene su bile riznice viteškog reda Templara, a najviše zla donelo je blago drevnih američkih naroda Acteka, Inka i Maja, koje su španski osvajači poubijali samo da bi pokupili njihovo zlato. Veliki deo tada opljačkanog zlata danas leži na dnu Atlantskog okeana, gde je dospelo posle brodoloma ili napada gusara (možda je zbog toga nastalo verovanje da zlato otimačima donosi prokletstvo).

1974 god. napravljena je procena kojom se došlo do podataka da sva količina obrađenog zlata u svetu iznosi 77.000 tona. Od te količine u trezorima centralnih banaka raznih zemalja deponovano je oko 36.000 tona; u privatnim sefovima širom sveta 15 - 20.000 tona; u elektronskim i zubarskim proizvodima ugrađeno je oko 1.000 tona zlata, a na zlatni nakit otpada 10-15.000 tona.

Takođe, procenjeno je da je tokom napretka ljudske civilizacije do kraja 1973. u svetu bilo proizvedeno ukupno oko 80.950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 t. Ukupna vriednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine od toga iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima banaka (pogotovo u SAD).

Tehnička upotreba zlata vrlo je ograničena i ni u kojoj primeni u tehnici zlato nije nenadoknadivo. U skorije vreme otkriveni su mikroorganizmi, koji mogu da pored drugih metala koncentrišu u svom organizmu i zlato, odakle ga je kasnije moguće izdvojiti. U poslednje vreme tehnika je sve zainteresovanija za zlato. Zbog izuzetne provodljivosti i postojanosti, zlato se sve više koristi u elektrotehnici, prvenstveno u računarskim i telekomunikacionim sistemima. Zlato se sve češće primenjuje u vazduhoplovstvu i kosmičkoj tehnologiji, pa se može pretpostaviti da će se u perspektivi ovaj dragoceni metal sve više seliti iz čeličnih sefova banaka u fabrike i laboratorije.

Od najstarijih vremena, pa i u skorašnjoj prošlosti, zlato se skoro isključivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Iz zlatonosnih reka zlato se nekada vadilo pomoću ovčijih koža. One su potapane u vodu, pri čemu su se sitne čestice zlata hvatale za dlaku. Legenda o Argonautima i traganju za zlatnim runom, koja opisuje Jasonov put do Kolhide (Jermenije ) i krađa zlatnog runa, verovatno ima podlogu upravo u ovnujskoj koži prekrivenoj česticama zlata.

Najveći grumen dosad nađenog prirodnog čistog zlata, pod nazivom “Holtermanov grumen” pronađen je 1872 godine u rudniku "Beyers & Holtermann Star of Hope" u mestu Hill End u Novom Južnom Walesu u Australiji. Naime, u ploči škriljca težine 235,14 kg nalazio se grumen čistog zlata težine 82,11 kilograma - vidi sl. 2.

Sl. 2. “Holtermanov grumen

Sledeći po veličini pronađeni zlatni grumen pod nazivom „Ruka sudbine“ težak je 27,21 kilograma, a slede  „Normandijski grumen“ od 25,5 kilograma, zatim grumen zlata kolekcionara Andy Comasa iz Pertha, Australija, koji je bio težak 23,26 kilograma. Nakon navedenih grumena po veličini sledi grumen zlata težine 7,5 kilograma, koji je pronađen u Habarovskoj oblasti na Dalekom istoku Rusije. Slede zatim brojni primeri manjih, ali takođe značajnih zlatnih grumena, poput onog od 128,5 grama, koji je pronašao nemački turista za vreme odmora 1997. godine u Švajcarskoj.

Što se tiče Srbije najveći grumen zlata od 64,5 grama pronađen je u reci Toplici pred početak drugog svetskog rata, dok je u Grabovoj Reci pronađen grumen zlata težine od 42 grama.

U Srbiji se zlato i danas dobija na terenima u slivovima reka Peka i Timoka u Istočnoj Srbiji. Znatan deo zlata danas se dobija neposredno iz stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju.

Pošto pojedina rudna nalazišta sadrže samo nekoliko grama zlata po toni materijala, njegovo izdvajanje se izvodi amalgamacionim ili cijanidnim postupkom. Postupak amalgamacije je gotovo izbačen iz upotrebe zbog velike otrovnosti živinih para, koje se pri tom izdvajaju. Cijanidni postupak omogućuje da se zlato izvuče i iz najsiromašnijih stena, tako što se na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje, u prisustvu vazduha, razblaženim rastvorom natrijum cijanida (0,03 do 0,2 % NaCN ).

Zlato se javlja i kao sporedni proizvod pri dobijanju drugih metala, najčešće bakra. Prilikom elektrolitičkog prečišćavanja bakra u pogonima RTB-a u Boru, zlato, zajedno sa srebrom, platinom i drugim retkim metalima, zaostaje u anodnom mulju.

Osim navedenih načina izdvajanja zlata savremena nauka je u stanju da ostvari vekovni san o dobijanju zlata iz drugih metala neutronskim bombardovanjem iridijuma, platine, žive i talijuma u nuklearnim reaktorima, pri čemu su dobijeni radiokativni izotopi zlata, ali to nema neki praktični značaj.

II.               ŠTA JE ZLATO?

Zlato je jedan od najtežih tzv. “Prelaznih metala” (prelazni metali su elementi od 3-12 grupe “d” bloka Periodnog sistema). Gustina zlata je 19.3 kg/m³. Zlato je metal žute boje i jakog sjaja, mekan, sa tačkom topljenja 1064,76°C. Kod prvog dodira sa zlatom može se primetiti da je zlatan predmet s obzirom na svoje razmere neobično težak. Karakteristična osobina zlata je naime 19 x veća gustina od vode, 2,5 x veća od gvožđa ili bakra, skoro 2 puta veća od srebra ili olova. 

Velika gustina zlata ima puno praktičnih posledica. Kod ispiranja naprimer, zlato pada na dno uređaja za ispiranje, dok lake minerale odnosi voda prilikom kružnog pokreta, tako da na kraju u uređaju za ispiranje ostaju čestice i komadići zlata (vidi sl. 3). 

 Sl. 3. Ispiranje zlata

Izlivak zlata veličine kutije od cigareta bi imao više od 2 kilograma! Postoji samo nekoliko metala težih od zlata, koji bi mogli da se pomešaju sa bakrom da bi odgovarali težini zlata, ali su svi oni skuplji od zlata.

Tegljivost i kovnost zlata su takođe veliki : od 1 gr zlata može da se izvuče žica dužine 3 km a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listići debljine 0,0001 mm. Oni imaju, u odbijenoj svetlosti, žutu a u propuštenoj svetlosti zelenu boju. Izuzetno je po elektro i toplotnoj provodljivosti. Spada među najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze.

U svojim spojevima zlato je jednovalentno i trovalentno. Najvažniji spoj zlata jeste AuCl₃, crvene iglice koje nastaju kad hlor iznad 200°C deluje na zlato u listićima. Otapa se u vodi dajući smeđecrvenu tečnost koja sadrži kompleksnu trihlor-okso-zlatnu kiselinu H₂[AuCl₃O]; ako se tome doda hloridna kiselina, dobija se zlatna hlorovodična kiselina (tetrahlor zlatna kiselina), koja se može dobiti i otapanjem zlata i uparivanjem s hloridnom kiselinom.

Kristalne igle sastava H[AuC_l4] x 4H₂O, žute boje poput limuna se u vodi i alkoholu lako otapaju, a upotrebljavaju se u medicini, fotografiji i u galvanotehnici (za pozlaćivanje). Natrijumova so te kiseline, kotisti se u trgovinu pod imenom “zlatna so”.

Legure zlata s bakrom i srebrom, nitratna kiselina ne nagriza ako sadrže više od 25% zlata. Zlato je jedan od najređih elemenata u Zemljinoj kori. U primarnom ležištu zlato se nalazi u obliku zrnaca, ljuskica, ploča ili razgrananih žica u kiselom i neutralnom eruptivnom kamenju, uprskano obično u kvarcnim žilama (gorsko zlato) – vidi sl. 4. Ruda zlata sadrži gotovo uvek i srebra u sebi.

 Sl. 4. Gorsko zlato

 III.           ZLATO KAO BREND STARIH LJUDSKIH CIVILIZACIJA

Koliki su značaj faraonski vladari pridavali zlatu vidi se i po tome što je Tutanhomon (14. vek. p. n. e.) bio sahranjen direktno u zlatnom kovčegu a njegovo je lice pokrivala maska od zlatnog lima. Obzirom da je taj vladar za egipatske razmere bio skoro beznačajan, može se lako predpostaviti, kakve su količine dragocenih metala bile kod najjačih faraona. Predpostavlja se da je zbog pokradanja grobnica slavnih faraona u Egiptu nastao privredni rastroj i to je verovatno postao jedan od razloga zašto je Egipat u 1 veku p.n.e. izgubio svoje jak položaj. 

Zajedno sa Egiptom je nastala i civilizacija u drevnoj Mesopotamiji. Aluvijska ravnica Eufrata i Tigrisa je bila siromašna zlatom i drugim metalima, zbog čega su sumerski, vavilonski i asirski vladari zlato dovozili pre svega sa gora iranskih planina Zagros sa Elama (današnji jugozapadni Iran) i iz doline Inda. Bogatstvo zlatnih predmeta, naprimer posmrtne maske, kacige, šnale, minjđuše i amuleti su bili nađeni u poznatim kraljevskim grobnicama u Uru (posle 3000 godine p.n.e.). Za livenje zlata su koristili metodu izgubljenog voska. Mesopotamski umetnici su uspeli da iskuju zlatne folije do debljine hiljaditog dela milimetra, a nagađa se da je bilo poznato i pozlaćivanje uz pomoć primitivne galvanizacije. 

Za najstarije države Bliskog istoka je baš zlato bio jedan od motiva održavanja trgovačkih puteva i direktno teritorijalno proširenje. Zlato i ostali dragoceni metali su služili kao sredstvo razmene. Već drevni Sumeri su sve cene proračunavali u zlato, srebro ili žitarice. Kao glavno sredstvo za plaćanje u Vavilonu su se koristili bakar i srebro – zlato je tu bilo za svakodnevnu razmenu previše dragoceno i skupo. Izmereni komadi metala su se označavali potpisima već u 2. – 3. milenijumu p.n.e.; ali ovi znaci nisu bili garantovani od strane državne vlasti, i iz tog razloga ova sredstva za plaćanje još uvek ne smatramo novcem po današnjim shvatanjima.

Iz Mesopotamije postoji puno dokumenata o tome kako se menjala cena zlata u odnosu na srebro – u starom veku se cena zlata menjala između 1/6 sve do 1/15. U Egiptu je bilo zlato u odnosu na srebro u većini perioda relativno jeftinije.

Interesantno je, da za razliku od Inka, Maja ili Asteka u Severnoj Americi zlato očigledno nije imalo posebnu vrednost. Univerzalno sredstvo za plaćanje sa svojom funkcijom je u nekim severnoameričkim kulturama bila druga roba, naprimer određena vrsta školjki. 

Dok se u Južnoj Americi za najveću „zlatnu groznicu“ smatralo potkradanje carstva Inka, u Severnoj Americi je imalo potpuno drugačiji karakter. Na primer u Kanadi je pronalazak zlata bio objavljen već 1835 godine i to nedaleko od Kvebeka. Velika većina zlatnih nalazišta Kanade se nalazilo u provinciji Superior. Medialno najpoznatija je ipak svakako nalazište zlata u oblasti Klondajka na granici između kanadske provincije Jukon i Aljaske. Zlatna groznica na Klondajku na reci Jukon, prema opisu Džek Londona desila se u periodu od 1896 do 1900. godine. Izbila je slučajno kod jednog nalazišta u potoku, bez nekog očiglednog i racionalnog razloga.

Samo malo ljudi je uspelo da se obogati. Godine 1898 su kopači zlata pronašli 15 tona zlata u vrednosti od 10 miliona dolara, a u Dawson City u barovima i salonima potrošili 60 miliona dolara. To pokazuje ko je na celom „boomu“ sa zlatnom groznicom najviše profitirao. Za vreme zlatne groznice je bilo pronađeno oko 75 tona zlata. Nekoliko kopača zlata radi u sopstvenom režimu do danas a 1998 godine se odigralo prvenstvo sveta u ispiranju zlata, gde je učestvovalo stotinak ljudi. Ni u tom periodu od pet godina količine zlata nisu mogle da se uporede sa tim što se u tom periodu u Severnoj Americi nalazilo „normalno“.

Pre Klondajka zlatna groznica se odigrala u Kaliforniji (1849 godine). Kasnije je zlato bilo objavljeno u Britanskoj Kolumbiji. Na Aljasci je zlato bilo po prvi put sakupljano 1848 godine, dok je još pripadala carevini Rusiji. Od ovog perioda se zlato ispiralo i na drugim mestima Aljaske.

Zato što se zlato u prirodi pojavljuje skoro isključivo u obliku čistog metala (ne kao jedinjenje), njegova obrada nije zahtevala prethodno savladavanje tehnologije topljenja rude. U 5 veku p.n.e. pojavila se obrada zlata i ostalih metala uz pomoć metalurgije. Najstariji dokazi o korišćenju zlata potiču sa teritorije nekadašnje Prednje Azije iz perioda od oko 6000. godine p.n.e. Iz Evrope potiču prva nalazišta obrađenog zlata iz 5 veka p.n.e. u bugarskoj Varni. 

IV.          OSOBINE ZLATA 

Zbog velikog značaja zlata za ljudsku civilizaciju nije na odmet upoznati se sa njegovim najznačajnijim karakteristiukama i osobinama.

IV. 1.      Hemijske osobine zlata

·                     Hemijska oznaka: Au (Aurum) - simbol elementa dolazi od latinskog naziva za zlato - aurum.

·                     Atomski broj: 79 

·                     Grupa:11

·                     Perioda:6

·                     Elektronska konfiguracija:[Xe] 4f¹⁴² 5d¹⁰ 6s¹

·                     Oksidacijski broj:+1 +3

·                     Elektronegativnost:2.4

·                     Atomski radijus / pm:144.2

·                     Atomska masa: 196,96655

·                     Gustina: 19 290 kg/m³

·                     Temperatura topljenja: 1 064 °C

·                     Temperatura ključanja: 2 856 °C

IV. 2.      Fizičke osobine zlata

·                     Gustina / g dm^-3:19320 (293 K)

·                      17280 (t.t.)

·                     Molarna zapremina / cm³mol^-1:10.19 (293 K)

·                      11.11 (t.t.)

·                     Električna otpornost / μΩcm:2.35 (20 °C)

IV. 3.      Toplotne osobine zlata

·                     Toplotna provodljivost / W m^-1K^-1:317

·                     Temperatura topljenja / °C:1064.18

·                     Temperatura ključanja / °C:2856

·                     Toplota topljenja / kJ mol^-1:12.7

·                     Toplota isparavanja / kJ mol^-1:343.1

·                     Toplota atomiziranja / kJ mol^-1:365.93

IV. 4.      Energija jonizacije zlata

·                     Prva energija ionizacije / kJ mol^-1:890.13

·                     Druga energija ionizacije / kJ mol^-1:1977.96

·                     Treća energija ionizacije / kJ mol^-1:-

IV. 5.      Rasprostranjenost zlata

·                     u atmosferi / ppm:-

·                     u Zemljinoj kori / ppm:0.003

·                     u okeanima / ppm:0.000004

           

IV. 6.      Kristalografski podaci o zlatu          

·                     Kristalna struktura (vidi sl. 5.):

·                     plošno centrirana kubična

·                     Dimenzije jedinične ćelije / pm:

·                     a=407.833

·                     Prostorna grupa:

·                     Fm3m

Sl. 5. Kristalna struktura zlata

IV. 7.      Izotopi zlata

·                     Izotop             Relativna atomska masa       Maseni udio (%)

·                     ¹⁹⁷Au               196.966552                             (3)100

IV. 8.      Standardni redukcijski potencijal zlata

·                     Uravnotežena polureakcija E^o / V

·                     Au³⁺ + 2e^- Au⁺+1.41

·                     Au³⁺ + 3e^- Au(s)+1.50

·                     Au⁺ + e^- Au(s)+1.68

·                     AuCl₄^- + 2e^- AuCl₂^- + 2Cl^-+0.926

·                     AuBr₄^- + 2e^- AuBr₂^- + 2Br^-+0.805

·                     AuCl₄^- + 3e^- Au(s) + 4Cl^-+1.002

·                     AuBr₄^- + 3e^- Au(s) + 4Br^-+0.858

·                     AuCl₂^- + e^- Au(s) + 2Cl^-+1.154

·                     AuBr₂^- + e^- Au(s) + 2Br^-+0.963

V.               CENA ZLATA

Ljudi su odavno uočili da zbog posebnih osobina u pogledu otpornosti na vremenske i druge uticaje zlato može poslužiti kao sredstvo razmene i trgovine sa drugim vrstama roba i usluga. Ove osobine zlata dovele su do toga da je zlato postalo roba na čiju vrednost tokom dužeg vremenskog perioda nema negativan  uticaj inflacija. Naprotiv, dugi vremenski period pokazao je da je od svih drugih vrsta roba zlato bilo i ostalo faktor monetarne stabilnosti svih svetskih valuta.

Naime, poznata je činjenica da su u svetu najstabilnije one valute, koje imaju najveći procenat pokrivenosti novčane mase u deponovanoj količini zlata u trezorima centralnih banaka. Kako je vrednost zlata odolevala inflaciji u period od 04.01.2000. godine do 09.10.2012. godine može se videti na grafikonu prikazanom na sl. 6. 

Sl. 6. Vrednost zlata za period od 2000-2012. godine

V. 1.     Kako se formira cena zlata?

Otkupna cena zlata zavisi od finoće zlata. Finoća zlata se izražava u karatima ili promilima i predstavlja udeo čistog zlata u zlatnoj leguri (zlatan nakit). Uz pojam finoće zlata vezuju se i pojmovi mekoće i čistoće zlata. Mekoća čistog zlata je osobina zlata, koja je važna u trgovini zlatom i otkupu zlata, ali čini zlato nedovoljno prikladnim da samo od njega bude izrađen nakit. Zato se započelo s mešanjem metala kako bi se dobile legure koje bi zlato učinile tvrđim, a ne bi mu smanjile sjaj. Danas su uobičajene legure zlata sa srebrom i bakrom za žuto zlato, ili sa niklom, cinkom i paladijumom za belo zlato.

Zlato i zlatan nakit koji se u Srbiji najčešće prodaje je oznake 585 ili 14 karata finoće, što znači da takav nakit u sebi sadrži 58,5% čistoga zlata i ostatak drugih metala. Za nakit od zlata se upotrebljavaju i druge legure od 8, 10, 12, 18 karata. Veći broj karata  znači da je zlatni predmet kvalitetniji ali i mekaniji, pa se za nakit retko kad upotrebljava zlato finoće veće oznake od 750 što odgovara finoći od 18 karata. Odnos oznake i finoće zlata izgleda ovako:

-333 ili 9K je oznaka za devetokaratno zlato, kvalitet takvog zlata je najniži i sadrži 33,3 % zlata.  

- 585 ili 14K je oznaka za četrnaestokaratno zlato, što znači da taj zlatan nakit sadrži 58,5% zlata.  

- 750 ili 18K je oznaka za osamnaestokaratno zlato, što znači da u tom komadu zlatnog nakita ima 75% zlata. 

- 900 ili 21,5K je oznaka za dvadestdvokaratno zlato i taj zlatan nakit sadrži 90 % zlata. Koristi se najčešće za izradu zlatnika i dukata.  

-916 ili 22K je zlato koje se najčešće koristi za izradu zlatnog novca, i sadrži 91,6 % zlata.  

 986 ili 23,5K je zlato koje se koristi za izradu dukata od zlata i takvi dukati sadrže 98,6 % zlata.  

 999 je zlato od kojeg se izradjuju zlatne poluge. Takvo zlato sadrži 99 % zlata a 1% su legure.

Pored oznake i finoće vrednost zlata se meri jedinicama SI, u slučaju vrednosti na grame i kilograme. Osim toga se može koristiti i tradicionalna jedinica vrednosti zlata fina unca, koja je dobila ime prema jedinici mase koja se koristila u srednjem veku na pijacama u francuskom Trojsu. 

·                     1 fina unca = 31,1034768 grama  (fina unca)

·                     32,15 finih unci = 1 kilogram

·                     Na indijskom podkontinentu i kod Persijskog zaliva se kao osnovna jedinica za merenje težine koristi 10 Tolasa (Ten Tolas = unci), U Tajskoj Baht (0,47 finih unci), u Hong Kongu Tael (1,2 fine unce) itd.

V. 2. Zlato kao finansijska roba

Videli smo da je zlato otporno na inflaciju i zato ima siguran status zamene za novac, te zbog toga mnogi investicioni savetnici preporučuju da se, radi sigurnosti, jedna trećina investicionog portfelja (30-40%) drži u zlatu kao sigurna zamena u druge oblike ulaganja. Kupovna moć zlata u zadnjih dvesta godina se nije bitnije promenila. Ljudi su doduše pomalo zaboravili na plemenite metale kao sredstvo plaćanja, ali se oni sve više opet vraćaju u modu.

Sa dolaskom globalne recesije 2008. godine potražnja investitora za zlatom porasla je čak 64%, a cena unce čistog zlata probila je nekoliko puta nivo od hiljadu dolara. Strah od inflacije (zbog sve viših cena koje uništavaju vrednost imovine, kao što su novac, deonice i obaveznice) naterao je ulagače da investiraju u solidnu imovinu kao što je zlato. U vreme kada je cena američke valute pala na najniži nivo od 1995. godine, cena zlata skočila je na najviši nivo u istoriji.

Kupovina zlata najsigurniji je način očuvanja vrednosti, jer se smatra da zlato na duži rok dobro čuva vrednost. Stoga se preporučuje ulaganje na duži rok, pri čemu ne treba očekivati visoke prinose. Važan uticaj na kretanje cene zlata imaju i vrednost dolara a time i na stopu inflacije. Kako je dolar svetska valuta, a zlato je kao čuvar vrednosti svojevrsna rezervna valuta, cena zlata kreće se obrnuto proporcionalno vrednosti dolara (kada dolar pada, vrednost zlata raste i obrnuto).

Jednom uncom čistoga zlata pre dva veka moglo se kupiti robe gotovo u dlaku iste vrednosti kao i danas. Nasuprot tome, vrednost papirnog novca višestruko se smanjila, a u mnogim je zemljama domaća valuta zbog potpunog obezvređivanja morala biti zamenjena novom. I u Srbiji i zemljama regiona građani imaju bolno iskustvo kada su u različitim okolnostima u kojima su živeli svakih desetak godina imali drugu standardnu papirnatu novčanu jedinicu, zato što je stara potpuno izgubila vrednost. I upravo je to jedan od ključnih razloga zašto je kupovanje i čuvanje zlata, srebra i drugih plemenitih metala izuzetno mudra odluka.

U razdoblju visoke inflacije cena zlata raste s tendencijom da anulira negativan učinak inflacije. U posljednjih tridesetak godina zlato je najveći rast cene zabeležilo 1980., u vreme naftne krize i iranske revolucije kada je nominalna cena dostigla vrhunac od 850 dolara po unci, početkom globalne krize 2008. kada je cena unce premašila granicu od 1000 dolara i krajem prošle godine kada je unca zlata vredela više od 1400 dolara. Poznato je iz istorije da u vreme velikih ekonomskih kriza ljudi gube poverenje u valutu i masovno investiraju u zlato, smatrajući da će nakon takvih kriza zlato ponovo zameniti za novac.

Iz napred navedenih razloga zlato je među plemenitim metalima postalo najtraženije kao roba, kao investicioni instrument za trgovanje na finansijskom tržištu, a posebno kao “zlatna rezerva” u vremenima krize. Naime, zlato kao plemeniti metal u vlasništvu, ukoliko nema obavezu prema drugoj strani u vrednosnom smislu, praktično nema ni rizik.

Međutim, kada je zlato u pitanju, u svim drugim oblicima svojine predstavlja investiciju, odnosno investicioni instrument za špekulisanje. Poznato je već ustaljeno mišljenje u svetu da je zlato uvek špekulacija, što proističe iz činjenice da je zlato jedna od najtrgovanijih roba u svetu kroz istoriju. Na mnogim sajtovima danas se pronalaze mogućnosti za špekulacije zlatom na globalnom finansijskom tržištu, a jedan od vodećih u našem regionu je sajt brokerske kuće FXLider koja svim svojim klijentima omogućuje da na vrlo jednostavan način trguju zlatom posredstvom univerzalne elektronske “platforme za trgovanje” na Forex Market-u.

Inače, zlato se smatra investicijom niskog rizika, a poslednjih desetak godina beleži se konstanta rasta na svetskoj berzi i povećanom tražnjom u robnoj trgovini. Međutim, među finansijskim analitičarima postoje polemike u vezi sa različitim pristupom najnovijim dešavanjima na globalnoj finansijskoj sceni.

Naime, mnogi još uvek zlato smatraju tradicionalnom investicijom i savetuju kupovinu zlata, dok sa druge strane postoje mišljenja da je zlato loša investicija, odnosno da predstavlja “valutu straha”. U prvom slučaju se poziva na špekulantske pogodnosti u vreme ekonomske krize koje mogu obezbediti zaštitu imovine od devalvacije finansijskih sredstava na duže staze. Drugačija mišljenja se ipak odnose na upozorenja da zlato treba tretirati kao alternativnu valutu jer nema neotuđivu vrednost, odnosno da vredi upravo onoliko koliko su ljudi spremni da plate, a to svakako prejudicira i psihološki faktor trgovinske taktike i analize trgovaca.

U svakom slučaju, favorizovanje plemenitih metala, a posebno kada je zlato u pitanju, uvek je izražen stepen rizika u trgovini obveznicama i gotovog novca. Ukoliko napravimo poređenje sa trgovinom akcijama kao najpopularnijim načinom investiranja, zasigurno konstatujemo činjenicu da uskladišteno zlato ne nudi prihode i dividende, te da je mogućnost zarade na drugoj strani, tim pre što je trgovina na robnim berzama uvek pojačanog intenziteta u vreme svetske ekonomske krize.

Zbog toga se dešava da je zlato traženija roba i da cena zlata raste, poput drugih strateški važnih roba, kao što su poljoprivredni proizvodi, sirova nafta i sl. Iz navedenih razloga, trgovci na Forex Market-u apsolutno moraju pratiti dešavanja u vezi sa zlatom i pratiti promene cene zlata, jer zlato utiče kao surogat valuta. Takođe je važno analizirati činjenicu da je zlato i roba koja bitno utiče na jačanje i slabljenje valuta onih zemalja koje ga proizvode. Recimo, Australija je vodeći svetski proizvođač zlata, tako da je kretanje Australijskog dolara na finansijskom tržištu usko povezano sa kretanjem cene zlata. Takođe, može se govoriti o uzajamnoj vezi trgovine zlatom i kretanja valuta na slučaju kineske privrede koja počiva na velikoj kupovini zlata, posebno ako se zna da je Kina jedan od najvećih kupaca zlata u svetu, To nam govori u prilog činjenici da će još zadugo sinonim za likvidnost i stabilnost biti upravo zlato, zato što je tzv. Investiciono zlato oslobođeno od poreza na dodatnu vrednost (PDV).

Tradicionalana korist zlata kao osnove valute ili obrtnog sredstva se danas više ne koristi, ali uprkos tome banke i dalje drže svoje zlatne rezerve. Iako se celokupna količina zlatnih rezervi neznatno smanjuje, još uvek je u trezorima centralnih banaka sačuvano oko 40% svetskih zaliha zlata. Kraj sedamdesetih i osamdesetih godina 20 veka donosi uvođenje „jeftinih“ zlatnih investicionih kovanica prvo u Južnoj Africi a kasnije i u drugim zemljama oživljavanje tradicionalnog načina iskorišćavanja zlata. Uprkos svemu glavni potrošač zlata je industrija (elektrotehnička, avio), ali i izrada nakita, nauka, naučno istraživanje i oblast medicine.

Zbog svega navedenog, zlato je postalo sastavni deo materijala u mnogim modernim aplikacijama i igra odlučujuću ulogu u razvoju industrijske i ekonomske delatnosti kako u Evropi tako i u ostalim delovima sveta. Zlato kao i mnogi drugi metali je postalo nerazdvojni deo našeg svakodnevnog života, ali ne priznaje se uvek kao takav. Metali i metalne smese ostaju i dalje jedan od osnovnih elemenata u procesu industrijske proizvodnje i za proizvode za svakodnevnu upotrebu. I uprkos novim razvijenim sintetičkim materijalima korišćenje i upotreba klasičnih metala za poslednju dekadu se redovno povećavala, a u mnogim slučajevima se i nadalje povećava.

Zlato je neophodan materijal, koji obezbeđuje pouzdanost mnogih proizvoda, od stomatologije do avio inžinjerstva. Od davnina kada se zlato koristilo uglavnom za izradu nakita, njegove izuzetne osobine i odlične karakteristike omogućavaju široku primenu u mnogim industrijskim granama, kao naprimer elektronika, medicina, istraživanje svemirskog prostranstva itd.  

Osnovni razlozi zašto investirati u zlato su:

Sigurnost

Zato što je zlato plemeniti metal. Milenijumi nam pokazuju, da je zlato postalo jedan od najpouzdanijih sredstva za ulaganje vrednosti. 

Nezavisnost

Zlato je nezavisno od stabilnosti državnih struktura, nestabilnosti valuta, produktivnosti i ostalih lokalnih ekonomskih i političkih faktora – na svetsku cenu zlata ne mogu da utiču nikakvi državni razlozi.  

Rezerva

Vlada i centralne banke veruju zlatu kao svojoj finansijskoj rezervi, koja treba da nam služi kao sidro u slučaju krize kao tradicionalno i verifikovano osiguranje za zla vremena.

Likvidnost

Sa zlatom se trguje 24 časa dnevno. Zlato je univerzalna celosvetska „valuta“ koju možete da prodate, gdegod i kadgod želite u svetu.

Stabilnost

Bez obzira na promene cena na slobodnom tržištu, cena zlata ostaje zadivljujuće stabilna. 

V. 3. Gde se vadi zlato?

Zlatno blago egipatskih faraona poticalo je pre svega iz rudnika Sinaj. Konkretno u Egiptu se zlato nalazilo u egipatskim mestima Abydos, ali ova ležišta su bila relativno brzo iscrpljena, pa se zlato dovozilo morskom ekspedicijom iz zemlje Punt (današnja istočna afrička obala), koje su se održavale za vladavine kraljice Hatšepsut (nakon 1500. godine p. n. e.).  Najveće nalazište zlata nalazi se u Južnoafričkoj Republici, 1000-3000 m ispod površine Zemlje. Druga značajna nalazišta jesu u Kaliforniji, Koloradu, Aljasci, Kanadi, Australiji i na Uralu.

Prema podacima Američkog udruženja tragača za zlatom, nekoliko poslednjih godina mogu se uporediti sa periodom oko 1849. godine i početkom američke zlatne groznice. Broj članova ovog udruženja godišnje se uvećava za oko 20%, a taj rast se može pripisati produbljivanju recesije i sve većoj ceni zlata, čija je unca početkom decembra ove godine na berzi vredela 1745 dolara. Samo je u Kaliforniji broj registrovanih individualnih lovaca na zlato (koji uglavnom traže manje komade koji su se odronili sa oklonih brda i zaustavili u rekama ili dolinama) uvećan za šest hiljada, ali se pretpostavlja da je njihov broj veći s obzirom da pojedine američke države ne zahtevaju registraciju. Nesigurna budućnost nekih donedavno najcenjenijih valuta i hartija od vrednosti ponovo je učinila atraktivnim stara nalazišta zlata širom sveta, napuštenih usled tehnoloških ograničenja u iskopavanju.

Većina drevnih rudnika zlata nalazila se na bogatim nalazištima, kako bi kompenzovala neefikasne tehnike vađenja sirovina. Tako su Rimljani, ne bi li se domogli zlatne rude, stene prvo zagrevali a potom, da bi napukle, polivali vodom iz akvadukta.

Danas se može kopati mnogo dublje pod zemljom, a ruda se drobi mehanički i stavlja u hemikalije koje izdvajaju zlato. Zato ima smisla vraćati se starim nalazištima, smatraju u kompanijama koje raspolažu najsavremenijom tehnologijom. Jedna od njih je kanadska firma „Orvana Minerals“, koja je započela istraživanja u planini kod španskog sela Boins u oblasti Asturije na severu Španije. Odatle se svojevremeno zlatom snabdevalo Rimsko carstvo, a Kanađani očekuju da će buduće nalazište obezbediti i do 100.000 unci zlata godišnje.

Asturija nije jedina zlatna oblast iz antike koja ponovo postaje zanimljiva. Rudnik Sukari kod Crvenog mora u Egiptu prvo su eksploatisali Rimljani, a poslednji Britanci tokom ranog XX veka. Ponovo je otvoren prošle godine - ovog puta pod austrijskim menadžmentom. Nanovo su pokrenuti radovi i u rudniku Haile u južnoj Karolini, koji je tokom američkog građanskog rata snabdevao zlatom armiju i države Juga. Otvoren 1827. godine, važio je za najproduktivniji u eksploataciji zlatne rude istočno od Misisippija, sve do 1865. godine kada su ga snage generala Šermana uništile. Rudnik je potom ponovo otvaran u dva navrata - tokom Prvog svetskog rata, i u 80-tim, kada su cene zlata bile na vrhuncu. Međutim, čim je vrednost zlata pala, ubrzo je zatvoren. Kompanija „Romarco Minerals“ je 2007. kupila prava, sa planom da proizvodnju započnu tokom 2013. godine.

Među vaskrslim nalazištima je i rudnik Bodington u zapadnoj Australiji koji je nakon desetak godina pauze ponovo otvoren prošle godine. Iako su troškovi rada i zaštite okoline u SAD i zapadnoj Evropi veći nego u manje razvijenim zemljama, u krajnjoj računici mogu biti povoljniji nego troškovi koje iziskuju nedostatak razvijene putne mreže i snabdevanja električnom energijom. Tako „Romarco“ predviđa da operativni troškovi proizvodnje budu 379 dolara po unci zlata, a u kompaniji „Orvana Minerals“ ta računica iznosi oko 450 dolara, dok je „Centamin Egipat“, operator Sukari rudnika, došao do iznosa od 525 dolara za uncu. Po podacima rudarske konsultanske firme GFMS iz Londona, te su brojke uporedive sa svetskom prosečnom cenom eksploatacije zlata od 557 dolara po unci. One su daleko ispod proseka od 776 dolara u Južnoafričkoj Republici, koja je dugo godina bila vodeći svetski proizvođač. Međutim, kako su njeni preostali izvori rude ostali duboko pod zemljom, sve veći troškovi prouzrokovali su stmoglav pad proizvodnje. Stoga veliki proizvođači zlata poput „AngloGold Ashantija“ i „Newmont Mininga“ traže zlato u Eritreji i Egiptu, odnosno širom geološkog pojasa poznatog pod nazivom ’Arapsko-nubijski lanac’.

Severoistočna Afrika je nedovoljno istražena i u poređenju sa Tanzanijom i zapadnom Afrikom, gde je zlatna groznica donela značajne prihode i lokalnim vladama i transformisala države poput Malija i Burkine Faso. Ali, u potrazi za novim nalazištima, svetske velesile a pre svih SAD, Kina, Japan, Indija, Južna Koreja, Nemačka i Francuska su se, zahvaljujući posebnim teledirigovanim podmornicama, okrenule i istraživanju morskog dna.

Podvodna nalazišta zlata ali i srebra, platine i drugih vrednih metala uglavnom su bogatija od onih na povšinini planete, pa ne čudi da trka u istraživanju i osvajanju morskog dna počinje da podseća na kolonijalne ratove koji su prvenstveno vođeni zbog rudnih bogatstava.

Najavljena značajnija komercijalizacija podvodnih nalazišta trebalo bi da počne 2013. godine. Ipak, njihova isplativost je revidirana u odnosu na precenjene procene koje su važile šezdesetih godina prošlog veka - kada su ova istraživanja počela da dobijaju na zamahu i kada su, na primer, SAD od 1960. do 1984. godine u tu svrhu potrošile oko 650 miliona dolara.

Japan, kao zemlja bez značajnijih mineralnih izvora, otišao je korak dalje i počeo da otkriva pravo bogatstvo u - kanalizaciji. Pogon za preradu otpada iz kanalizacije izvlači više zlata nego što se dobije iz nekih od najbogatijih svetskih rudnika. Tako u pogonu „Suwi“ severozapadno od Tokija, izvlače 1890 grama zlata na tonu spaljenog kanalizacijskog otpada. To je značajno više nego u danas jedinom operativnom japanskom rudniku Hishikari, gde se iz tone zlatne rude izvlači samo 20 do 40 grama zlata.

No, ma koje tehnike da primenjuju savremeni tragači za zlatom, očigledno je da ono ponovo zadobija preimućstvo nad papirnim novcem. Zlato je položilo test koji se proteže milenijumima unazad: u najtiražnijoj knjizi na svetu – Starom zavetu, pominje se 391 put, dok novac Noa, Avrama i Mojsija nije spomenut nijednom. Pojedine procene govore da je tokom ljudske istorije iskopano između 120.000 i 140.000 tona zlata a da su preostale rezerve, do kojih bi se moglo doći sa prihvatljivim troškovima oko 50.000 tona.

Prema podacima za prošlu godinu najveći proizvođač zlata je Kina sa 341 tonom, potom Australija (266 tona) koja je u 2010. proizvodnju povećala čak za 17%, dok su na trećem mestu SAD sa oko 240 tona. Južnoafrička Republika, koja je početkom 70-tih godina prošloga veka proizvodila više od hiljadu tona zlata godišnje i decenijama bila na čelnoj poziciji, prošle godine je pala na peto mesto, dostigavši proizvodnju od oko 200 tona.

Prvi investicioni zlatnik na svetu pojavio se 1967. godine u Južnoafričkoj Republici i nazvan je „Krugerrand“ po političaru Polu Krugeru, koji je u ovoj državi bio predsednik četiri uzastopna mandata. Kreiran je kao valuta za razmenu dobara i usluga u svakodnevnom životu, pa je zato bio izrađen od legure zlata (91,67%) sa primesama, što ga je učinilo čvršćim i otpornijim na habanje. S obzirom da nije imao ispisanu nominalnu vrednost, u transakcijama je vredeo koliko i trenutna tržišna cena jedne unce zlata od koje je izrađen. Sankcije koje je zbog aparthejda svet nametnuo Južnoafričkoj Republici onemogućile su mu da se legalno širi. Ipak, zbog inovativnog koncepta, do 1980. godine 90% svih transakcija zlatnim novčićima u svetu obavljano je upravo južnoafričkim „Krugerrandom“.

Istorija kopanja zlata je relativno dobra, uglavnom za poslednjih 150 godina. Za poslednjih 100 godina (1906-2005) se iskopalo skoro 80% od ukupno iskopanog zlata (otprilike 123 hiljade od 155 hiljada tona), od toga skoro 50 hiljada tona u Južnoj Africi, gde se nikada pre toga zlato nije kopalo. Vredno je spomenuti uglavnom veliki nastup i postepeni pad južnoafričkog nalazišta, stabilno nalazište u Rusiji i veliki nastup novih oblasti za poslednje vreme. 

Zalihe pronalaženja zlata se procenjuju na 15 godina nalaženja (oko 38 000 tona) a ovaj broj se već duže vreme ne menja. Ako uporedimo naprimer sa podacima o zalihama sirove nafte, koje se neprestalno menjaju (nove objavljene zalihe se brže pojavljuju nego pronalaženje), iz toga nam proizilazi da je istraživanje u ovoj oblasti dugoročno zapostavljeno.

U Evropi se 2001. godine izradilo otprilike 158 tona čelika, što je više od dosadašnje produkcije zlata u svetu. Ovi brojevi nam naznačuju zašto je zlato tako dragoceno. Njegove zalihe ograničava priroda.

Najveći evropski proizvođač zlata je Rusija sa 152 tone iskopanog zlata 2001. godine. Rusija ima 936,7 tona zlata, a procenat deviznih rezervi u zlatu iznosi 9,6 odsto. Rusija gradi svoje zlatne rezerve tek od 2006. godine, a ruska centralna banka obično kupuje zlato na domaćem tržištu.Za njom sledi Švedska (5 tona) i Španija (3,3 tone). Za poslednje vreme dosta napreduje Turska, koja je 2001 godine izradila 1,7 t zlata, 2002 godine već 4,2 t zlata. Severni deo Evrope, konkretno Švedska i Finska su novi rudnici neposredno pre početka rada. U Evropi se nalaze i ostala nalazišta zlata, u kojim još nije započeto kopanje.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke širom sveta kupile su 157,5 tona zlata u drugom kvartalu, što je 65 odsto više nego u prvom kvartalu i 137,9 odsto više u odnosu na prošlu godinu.  SAD, prema službenim podacima, imaju 8.133,5 tona zlata, što je najviše još od 1952. godine kada su imali više od 20.000 tona. Procenat deviznih rezervi u zlatu je 75,4 odsto. Nemačka službeno ima 3.395,5 tona zlata, i od oktobra 2011. prodala je 4,7 tona zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu je 72,4 odsto. Italija ima 2.451,8 tona zlata, sa udelom u deviznim rezervima od 72 odsto, Francuska ima 2.435,4 tone, sa udelom od 71,6 odsto, a Kina 1.054,1 tone zlata, sa udelom od 1,7 odsto, Švajcarska ima 1.040,1 tonu zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu je 11,5 odsto. Švajcarci su 1997. godine odlučili da prodaju nešto zlata jer su smatrali da im ono više nije nužno kako bi održali franak, Japan ima 765,2 tona zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu iznosi 3,2 posto. Japan je 1950. godine imao samo šest tona zlata, a tek devet godina kasnije počeli su da kupuju više tog plemenitog metala.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, na prvom mestu po zalihama tog plemenitog metala u Jugoistočnom region Evrope je Turska sa 295 tona (18. mesto u svetu), sledi Grčka sa 111 tona (32. mesto u svetu), Rumunija sa 103 tone (34. mesto u svetu), Bugarska sa 39 tone (47. mesto u svetu), dok se Srbija sa 14,8 tona zlata, zajedno sa Makedonijom, Kiprom, BIH i Albanijom nalazi među 100 zemalja sa zlatnim rezervama, dok Hrvatska, Crna Gora i Kosovo ne poseduju zvanične zlatne reserve.

Koliko je Srbija potencijalno bogata zlatom, najslikovitije govori upornost stranih i domaćih kompanija da ulažu u nalazišta ovog plemenitog metala. Prema “Mineral deposits of Serbia” dosadašnje istražene lokacije na kojima postoji zlato u Srbiji su:

-Ajdučko brdo  (predeo: Moravički, kataloški br. YUG-00088, koordinate: geografska dužina – 20.337; geografska širina – 43.539),

-Alin Do (predeo: Zaječarski, kataloški br. YUG-00072, koordinate: geografska dužina – 22.472; geografska širina – 43.524),

-Blagojev Kamen (predeo: Braničevski, kataloški br. YUG-00056, koordinate: geografska dužina – 21.818; geografska širina – 44.457),

-Bor (predeo: Borskii, kataloški br. YUG-00061, koordinate: geografska dužina – 22.094; geografska širina – 44.095),

-Borska Reka (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00134, koordinate: geografska dužina – 22.088; geografska širina – 44.082),

-Cerovo (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00124, koordinate: geografska dužina – 22.038; geografska širina – 44.178),

-Čoka Kuruga (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00200, koordinate: geografska dužina – 21.981; geografska širina – 44.230),

-Čoka Marin (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00135, koordinate: geografska dužina – 22.013; geografska širina – 44.284),

-Deli Jovan (predeo: Zaječarski, kataloški br. YUG-00175, koordinate: geografska dužina – 22.281; geografska širina – 44.124),

- Djavolja Varoš (predeo: Topolički, kataloški br. YUG-00118, koordinate: geografska dužina – 21.425; geografska širina – 43.034),

-Govedja Glava (predeo: , kataloški br. YUG-00033, koordinate: geografska dužina – 19.771; geografska širina – 44.126),

-Jastrebac (predeo: Topoličkii, kataloški br. YUG-00156, koordinate: geografska dužina – 21.433; geografska širina – 43.400),

-Kram (predeo: Mačvanski, kataloški br. YUG-00173, koordinate: geografska dužina – 19.302; geografska širina –44.311),

-Kučajna (predeo: Braničevski, kataloški br. YUG-00057, koordinate: geografska dužina – 21.667; geografska širina – 44.436),

-Lajkovača (predeo: Kolubarski, kataloški br. YUG-00127, koordinate: geografska dužina – 19.849; geografska širina – 44.135),

-Lece (predeo: Jablanički, kataloški br. YUG-00083, koordinate: geografska dužina – 21.535; geografska širina – 42.928),

-Majdanpek (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00058, koordinate: geografska dužina – 21.950; geografska širina – 44.376),

-Osanica (predeo: Braničevski, kataloški br. YUG-00199, koordinate: geografska dužina – 21.660; geografska širina – 44.298),

-Pek (predeo: Braničevski, kataloški br. YUG-00176, koordinate: geografska dužina – 21.761; geografska širina – 44.473),

-Rajićeva Gora (predeo: Rasinski, kataloški br. YUG-00110, koordinate: geografska dužina – 20.929; geografska širina – 43.156),

-Rudna Glava (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00101, koordinate: geografska dužina – 22.094; geografska širina – 44.333),

-Ruplje (predeo: Jablanički, kataloški br. YUG-00201, koordinate: geografska dužina – 22.227; geografska širina – 42.849),

-Sijarinska Banja (predeo: Jablanički, kataloški br. YUG-00203, koordinate: geografska dužina – 21.623; geografska širina – 42.776),

-Tolišnica (predeo: , kataloški br. YUG-00132, koordinate: geografska dužina – 20.460; geografska širina – 43.612),

-Tulare (predeo: Jablanički, kataloški br. YUG-00136, koordinate: geografska dužina – 21.443; geografska širina – 42.795),

-Veliki Krivelj (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00076, koordinate: geografska dužina – 22.097; geografska širina – 44.131),

-Veliki Majdan (predeo: Mačvanski, kataloški br. YUG-00045, koordinate: geografska dužina – 19.340; geografska širina – 44.306),

-Vranovac (predeo: Mačvanski, kataloški br. YUG-00174, koordinate: geografska dužina – 19.252; geografska širina – 44.329),

-Zlaće (predeo: Borski, kataloški br. YUG-00125, koordinate: geografska dužina – 22.022; geografska širina – 44.066).

U Srbiji zlato se proizvodi jedino u RTB-u Bor još od osnivanja rudnika, i ta kompanija je najveći snabdevač Narodne banke Srbije tim plemenitim metalom. Srbija se, po proizvodnji zlata, svrstava u grupu srednjih proizvođača u svetu. Za preko pedeset godina postojanja u RTB-u je izliveno oko 180 tona poluga zlata, čija je težina 12,5 kilograma, a vrednost na svetskom tržištu oko 700 hiljada dolara.

Ukoliko bi se aktiviralo desetak ležišta rude u RTB Bor, koja je neophodno obuhvatiti dodatnim istraživanjima, bilo bi moguće učetvorostručiti proizvodnju zlata.

Zato je ulaganje u zlato sve sigurnija investicija, pogotovo u situaciji kada mnoge svetske valute nemaju dovoljnu zlatnu podlogu. Kako je zlato jedno od najvećih naših prirodnih bogatstava, to bi mogla biti šansa da ulaganjem u proizvodnju bakra i zlata Srbija ostvari veliku finansijsku zaradu.

Zato, u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB), uz pomoć nove Topionice, koja bi počela sa radom 2014, očekuje se proizvodnja oko dve tone zlata samo iz postojećih rudnika u Boru i Majdanpeku, a ako se tome doda ruda i iz drugih ležišta, zlata bi moglo da bude i duplo više.

Inače, ranije se iz anodnog mulja elektrolize bakra u Boru godišnje proizvodilo 3,5 tona zlata, a još jedna tona zlata dobijala se iz drugih ležišta. Procenjuje se da investitori poseduju oko 16 odsto ukupnih rezervi zlata, a očekuje se permanentni porast tih ulaganja, što samo po sebi prouzrokuje dalji rast cene.

Zbog tako velikog značaja zlata na svetske ekonomije nije čudo što su u poslednje vreme mnoge svetske kompanije zainteresovane za istraživanje nalazišta zlata u Srbiji.

Tako naprimer, prema procenama, zasnovanim na najnovijim istraživanjima, Bor i okolina imaju rude bakra i zlata za još 100 godina kopanja i topljenja. Osim postojećih, otkrivena su nova tri ležišta zlata, što Bor svrstava na prvo mesto na Balkanu među „zlatnim gradovima“. RTB-u Bor je najveći snabdevač Narodne banke Srbije tim plemenitim metalom, zbog čega se Srbija, po proizvodnji zlata, svrstava u grupu srednjih proizvođača u svetu. Za preko pedeset godina postojanja u RTB-u Bor je izliveno oko 180 tona poluga zlata, čija je težina 12,5 kilograma, a vrednost na svetskom tržištu je oko 700 hiljada dolara.

Prema dosadašnjim istraživanjima, jedno od najvećih podzemnih ležišta bakra je „Borska reka“, gde je prosečan sadržaj tog metala u rudi od 0,8 do 1,2 procenta, a to je pet puta više nego u aktuelnim ležištima. Procenjuje se da na tom ležištu ima zaliha rude bakra od oko dva miliona tona. Ono što bi moglo biti problem za njegovu eksploataciju je to što se bakar nalazi na velikoj dubini od čak 900 metara, ali zbog sadržaja oko 130 tona zlata, preko 1300 tona srebra i čak 38.536 tona skupog molibdena, kao i solidnih količina drugih skupih, retkih i plemenitih metala, velika dubina nalazišta nije više problem za rentabilnu eksploataciju.

Velike svetske kompanije su veoma zainteresovane za istraživanja rudnog bogatstva Bora i okoline, pre svega zlata, a pojedine su već dobile i koncesije. Tako kanadska kompanija „Avala risorsiz“,koja se ranije zvala „Dandi“, već godinu dana vrši istraživanja na područjuu Crnog vrha - planine u blizini Bora. „Avala Risorsiz“ je zakupila koncesije na 30 godina za istraživanja na lokacijama. Ta kompanija je u proteklom period za dve godine uložila 30 miliona dolara u geološka istraživanja ležišta zlata i u okolini Žagubice. Na osnovu obavljenih 140 hiljada analiza i izbušenih gotovo 50 hiljada metara u 195 bušotina na istražnom polju „Bigar“, na planini Crni vrh, došlo se do podataka da najsiromašnija iskopina sadrži 0,84 grama zlata, a najbogatija iskopina ima 9,5 grama zlata po toni, što je izuzetan rezultat, ako se ima u vidu da je rentabilna proizvodnja sa količinama od 0,4 grama zlata po toni. Ono što je takođe značajno je da se to zlato nalazi u relatino plitkom području od sedam do 225 metara dubine, što će olakšati eksploataciju i smanjiti njene troškove.

Istraživanja se rade i na ostalim područjima Srbije, a u rudniku „Čoka Marin“ kod Majdanpeka, započela je probna eksploatacija zlata, čiji prosečan sadržaj iznosi četiri grama zlata po toni. Lokalitet „Kriveljski kamen“, koji se nalazi u sastavu velikog borskog rudnika „Veliki Krivelj“, prema procenama, ima značajne zalihe zlata, srebra i bakra. Na tom nalazištu se ruda bakra nalazi na samoj površini zemlje, što se retko sreće u svetu. Što se tiče sadržaja metala, bakra ima od 0,37 do 0,45 odsto, dok zlata ima 0,2 grama po toni. To je dobar rezultat, ako se ima u vidu da se trenutno u RTB-u otkopava ruda, koja sadrži 0,26 odsto bakra i 0,008 grama zlata po toni.

Zbog toga, nije čudo što je američka kompanija „Friport Mek Moran“ (Freeport McMoRan) pokazala veliko interesovanje za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. Reč je o jednoj od tri najpoznatije svetske kompanije u toj oblasti. Pored britansko-australijske kompanije „Rio Tinto“ i australijske „BHP Biliton“, korporacija „Friport Mek Moran“ se svrstava među najmoćnije rudarske gigante u svetu. Predstavnici te kompanije su impresionirani rudnim potencijalima Bora i okoline, zbog čega su spremni da ponude strateško parnerstvo o zajedničkoj eksploataciji ruda plemenitih metala. Posebno interesovanje su pokazali za ležište „Borska reka“, gde se, kako su procenili njihovi stručnjaci, nalazi oko 620 miliona tona zaliha rude bakra i zlata.

Rudnik „Cerovo“, koji takođe posluje u sastavu RTB-a Bor, ponovo je otvoren. U „Cerovu“ se nalazi jedno od najkvalitetnijih ležišta rude bakra, i dok je radio, bio je najprofitabilniji rudnik u kombinatu. Na žalost, zatvoren je 2002. godine zbog niske cene bakra na svetskim berzama. Do tada je bilo otkopano blizu 20 miliona tona rude i proizvedeno 97,5 hiljada tona bakra u koncentratu, zatim 1,2 tone zlata i 8,3 tona srebra. Zbog naglog rasta cene bakra i plemenitih metala na svetskim berzama ponovo je pokrenuta eksploatacija u rudniku „Cerovo“, za šta je obezbeđeno oko 30 miliona evra iz kredita i sopstvenih izvora. Do sada je uloženo 15 miliona evra u rudarsku opremu i infrastrukturu. Zahvaljujući tim investicijama skraćen je put rude, koja se sada šalje cevovodom dugačkim 49 kilomatara na preradu u kriveljsku flotaciju, umesto kao nekada u borsku flotaciju. Početni kapacitet obezbediće proizvodnju od 2,5 miliona tona rude, a u perspektivi se može očekivati povećanje na 5,5 miliona tona. Očekuje se da rudnik „Cerovo“ donese RTB-u Bor oko 100 miliona dinara dodatnih prihoda i zaposli oko 230 ljudi. Da je reč o kvalitetnom ležištu potvrđuje i podatak da je prosečan sadržaj bakra u rudi 0,34 odsto, dok u rudniku „Veliki Krivelj“ u rudi prosečno  ima svega 0,26 procenta bakra. Procenjuje se da su ukupne rezerve u kompleksu „Cerovo“ oko 320 miliona tona rude, što omogućava višedecenijsku eksploataciju. Prvobitne procene su bile da se u „Cerovu“ nalazi 120 miliona tona rude, sa oko 350 hiljada tona bakra, 18 tona zlata i 120 tona srebra. Najnoviji podaci govore da bi moglo da se proizvede oko 400 hiljada tona bakra, 20 tona zlata i 150 tona srebra.

Da navedena eksploataciona nalazišta bakra i zlata, kao i novootkrivena nisu jedina svedoče i podaci iz ležišta „Volujski ključ“, kod Kučeva. Iako su urađene samo probne bušotine, tu je ustanovljen znatan sadržaj zlata. Prema dosadašnjim saznanjima, iz tog ležišta bi moglo da se izvuče najmanje 10 tona zlata. Uz to, u narednom periodu trebalo bi obaviti i dodatno istraživanje rudnika „Sveta Barbara“, kod Majdanpeka, gde su ustanovljene rezerve zlata veće od dva grama po toni.

VI.           LITERATURA

1.    1. http://goldcentar.com/aktuelnosti/zlato-u-svetu.html  

2.     http://rtb.rs 
Mineral deposits of Serbia

         

Nenad Radulović