ISTORIJAT RUDARSTVA I METALURGIJE BAKRA

Najstarija nalazista praistorijske eksploatacije bakronosne rude i njene metalurške prerade u Srbiji otkrivene su na teritoriji od Bora do Majdanpeka. U arheološkim istraživanjima, otkriveni su mnogobrojni ostaci starih rudnika, gomile bakarne šljake i primerci raznog alata. Najznačajniji lokalitet iz vremena eneolitskog rudarstva, starosti oko 4.000 do 4.500 godina, nalazi se u blizini Rudne glave (vidi sl. ). U Lazarevoj pecini kod Zlota, pronađeni su predmeti od bakra, i ostaci bakarne šljake, razne alatke, pribor i nakit iz bronzanog doba. U Leskovu je pronađena bronzana narukvica, stara preko 3.000 g. Intezivna eksploatacija rude bakra razvila se u doba Rimljana, u periodu od 29. godine p.n.e. do 294. godine nove ere. Iz tog doba otkriveno je više rudnika bakra i malih peći za topljenje bakra u okolini Majdanpeka, Bora, Kučeva i Glogovice.

O srednjovekovnom rudarstvu ne postoje brojni pisani dokumenti, ali sama slovenska imena (Zlatica, Zlot, Zlace, Crvena reka, Crvena stena) ukazuju na razvijenost rudarstva u vreme Slovena. Rudarska i metalurška delatnost je obnovljena i unapredjivana pod vlašću srpskih vladara, uz pomoć doseljenih Sasa. Posle dolaska Turaka na ove prostore, Sasi su napustili srpsku teritoriju. U vreme Turaka nastavljeno je rudarstvo u manjoj meri u Majdanpeku, koji je tada i dobio svoje ime: Meden i Pek (rudnik bakra na Peku). U rudniku Trebuc vadili su i prerađivali rudu srebra, koju su odnosili čak u novobrdsku kovnicu novca.

Posle Austro-Ugarske okupacije (1718-1738), rudarstvo je obnovljeno. Otvorena su nova rudarska okna u okolini Majdanpeka. Rudnik je uspešno radio, a u 26 topioničkih “furuna” proizveli su i izvezli oko 5.400 tona bakra. Turci su ponovo osvojili te prostore, opustošili Majdanpek i u rudnicima je gotovo prestao svaki rad, sve do oslobađanja Srbije. 

Obnavljanje rudarstva u slobodnoj Srbiji

Knez Miloš Obrenović je 1835. g. pozvao saksonskog stručnjaka Zigismunda Herdera da obiđe značajna rudišta u Srbiji. On je zaključio da u okolini Majdanpeka i Bora postoji više ležišta bakarne i železne rude. Takva nalaze potvrdio je 1847. g. Karlo Herjovski i predložio da se u Majdanpeku otvori rudnik bakra, a u Rudnoj glavi i Crnajki rudnici rude železa. Srpska Vlada je prihvatila predloge Herjovskog, pa je 1847. g. osnovana “Milanovačka uprava rudnika”. Topionica bakra u Majdanpeku je završena 1852. godine, a topionica gvožđa 1856. godine, u kojoj je došlo do havarije. Obustavljen je i rad topionice bakra. Državna komisija je zaključila da se Majdanpek ustupi u zakup.

“Francusko-srpsko drustvo” je zakupilo Majdanpek 1860. na trideset godina, ali su posle šest godina prestali sa eksploatacijom. U toku 1866. g. zaključen je ugovor na 50 g. sa engleskim duštvom “Copper and Iron Company LTD”. Obnovili su i proširili rudničku proizvodnju i izgradili nova topionička postojenja, ali su 1874. g. bankrotirali. Od 1882. g. novi zakupac bio je Džon Holvej, sve do 1885. g. kada je ustupio koncesiju firmi “Schodoar”, koja je gazdovala do 1890. g. Ministarstvo narodne privrede Srbije je raskinulo ugovor sa tom firmom. Koncesiju su dobili M. M. Formant i Alfred Piret i osnovali belgijsku kompaniju “Societe anonyme  des Mines de cuivre de Majdan Pek”. Osnovni kapital iznosio je 3.000.000 dinara, a sedište kompanije bilo je u Briselu. Izgradili su novu topionicu bakra sa tri peći “Kicenovog sistema” za topljenje i deset Besemerovih konvertora za preradu bakrenca u blister bakar. Pronašli su i bogatu piritnu rudu, sa 1% bakra, 1 gramom zlata i 17 grama srebra po toni rude.

Krajem XIX veka geološki i rudarski inženjeri su istraživali područja Timočke krajine i pod rukovodstvom Feliksa Hofmana osnovali su kompaniju. Beogradski industrijalac Djordje Vajfert je preuzeo prava kompanije i 1897. g. poslao je inž. Franju Šisteka, koji je u blizini Borske reke istražnim radovima pronašao bogato nalazište na Čoka Dulkanu, veličine oko 255.000 tona, sa 10,5% bakra. Već 1903. g. Đorđe Vajfert je dobio koncesiju na 240 rudnih polja, sa pravom eksploatacije od pedeset godina. Francuzi su prihvatili Vajfertovu ponudu 1904. g. i osnovali zajedničku kompaniju “Francusko društvo borskih rudnika, Koncesija Sveti Đorđe” (“La Compagnie Francaise des Mines de Bor, Concesion St. George”). Osnovni kapital je iznosio 5,5 miliona francuskih franaka, u 11.000 akcija, a Vajfertov udeo je iznosio 31,8%. Ujedno je dobio i 250.000 franaka, na ime ustupljene koncesije. Prvi direktor Borskih rudnika bio je Franja Šistek, direktor Kompanije u Parizu Alber Loran, a predstavnik Kompanije u Srbiji bio je Đorđe Vajfert.

Prva topionica bakra, imala je lonce za aglomeraciju, water-žaketne peći i konvertore. Finalni proizvod bio je blister bakar, koji je liven u kalupe, težine oko 80 kg. Plamena rafinacija u anodnim pećima i elektrolitička rafinacija, kapaciteta 12.000 tona katodnog bakra, pušteni su u rad 1938. g. Zahvaljujuci veoma bogatoj rudi, niskim nadnicama i malim troškovima poslovanja, čist prihod Kompanije 1912. g. iznosio je 5 miliona francuskih franaka. Borski bakar je bio veoma tražen na svetskom tržištu zbog odličnog kvaliteta. Desetogodišnji rad rudnika je svečano obeležen 6. aprila 1912. g. osvećenjem nove crkve “Sveti Đorđe”, u prisustvu Prestonaslednika Aleksandra Karađorđevića i predsednika Vlade Nikole Pašića. Pre Prvog balkanskog rata, fracuski kapital je uspešno potisnuo nemačke i austrijske konkurente. Učestvovali su i u javnim radovima i u isporuci vojnog materijala.

U vreme Balkanskih ratova (1912-1914) mnogi radnici su mobilisani, pa su doveli nove. U toku 1915. godine, zajedno sa srpskom vojskom, povlačili su se i francuski službenici Kompanije. Bugarske jedinice su okupirale Bor, porušile deo postrojenja, zapalile dokumentaciju, a pokrale lokomotive i opremu. Nemačko ministarstvo rata je dobilo koncesiju do završetka rata. Avgusta 1916. g. pokrenuli su proizvodnju u rudniku i topionici. Zbog nedostatka radne snage, doveli su u Bor 1.000 zarobljenika. Nemci su u toku Prvog svetskog rata proizveli 194.664 tone rude bakra, 36.000 tona blister bakra. 1.200 kg zlata i 4.500 kg srebra. Ukupna vrednost iznosila je oko 1.000.000 ondašnjih francuskih franaka.

Radovi u rudniku započeti su krajem 1918. g. Kompanija je pustila u opticaj 73.000 novih akcija, od kojih je Kraljevina SHS dobila 20.000 akcija. Izgrađeno je pristanište na Dunavu. Došlo je do naglog porasta cena energenata, a pada cene bakra, pa je Kompanija poslovala sa negativnim učinkom do 1923. g. Kompanija je u periodu 1924-1927 na ime naknade ratne štete primila 45.350.000 franaka od Nemačke. To je omogućilo da se uradi tehnološka modernizacija preduzeća. Montirana je parna mašina na izvoznom oknu “Vajfert”, a na kopu su proradili parni bageri. Krajem 1933. puštena je u rad flotacija. Već 1928. g. proizveli su 15.086 tona blister bakra. Urađeni su veliki istražni radovi u okolini Krivelja, Oštrelja, Donje Bele Reke, Slatine, Bučja, Topole, Tande, Zlota, Lubnice i Sikola. Na brdu Tilva Mika otkriveno je novo rudno telo, iz kojeg su kasnije dobijali godišnje 650.000 tona rude.

Već 1928. g. prošireni su kapaciteti u Topionici i napravljen je dimnjak. Topionica je proširena 1934. g. Velike količine otrovnog gasa uništile su vegetaciju u okolini i nanele štetu poljoprivednicima. Zato je 1934. i 1935. g. došlo do narodnog bunta, u kome su učestvovali seljaci iz 11 sela. Pošto nije napravljena elektroliza, Francuzi su izvozili blister bakar. Posle pogibije Kralja Aleksandra u Francuskoj, poremetili su se odnosi Kompanije sa Vladom Stojadinovića, koja je proširila poslovne veze sa Nemcima. U toku 1940. g. Bor je proizveo 43.646 tona bakra. Posle početka Drugog svetskog rata, bakar je postao strateška sirovina. Posle okupacije Francuske od Nemačke, Kompanija je ceo bakar isporučivala Nemačkoj. Nemci su otkupili 81,7% akcija Kompanije. Kompanija je dobila  novo ime: “Bor rudnici bakra i topionice A. D.”. Francuzi su posle Drugog svetskog rata poništili taj ugovor.

Istočna Srbija (od Morave do Kalne i Knjaževca) je aprila 1941. g. stavljena pod nemačku vojnu upravu, zbog strategijske važnosti. Noću, 9. aprila minirana su sva vitalna postrojenja. Organizacija Tot je angažovana za njihovo obnavljanje. Iz nemackog zarobljeništva su vraćeni svi stručni radnici i prebačeni u logor u Boru, a Mađarska je uputila nekoliko hiljada zarobljenih Jevreja. Kasnije su doveli i 8.000 italijanskih ratnih zarobljenika. Mobilisani su i radnici iz čitave Srbije. U toku Drugog svetskog rata, proizvedeno je 1.373.656 tona rude, 105.000 tona anodnog bakra, 19.015 tona katodnog bakra, 2.094 kg zlata, 282 kg srebra, 175.117 tona bakrenca i 79.077 tona piritnog koncentrata.

Proizvodnja bakra posle Drugog svetskog rata

Okupator je pre povlačenja uništio sve vitalne mašine i uređaje u Boru i Majdanpeku. Zato je krajem 1945. g. formiranano Ministarstvo rudarstva Federativne Narodne Republike Jugoslavije za njihovu sanaciju u novoosnovanom državnom privrednom preduzeću: “Rudnici bakra i topionice Bor”. Borski rudnik je bio u neposrednoj nadležnosti Vlade FNRJ. U Prvom petogodišnjem planu (1947-1951) proizvedeno je 172.607 tona bakra. Krajem iste godine započeta su obimna geološka istraživanja u Boru i Majdanpeku. Od marta 1951. godine Borski rudnik je prešao u nadležnost Vlade Srbije i dobio konačni naziv RTB (Rudarsko- topioničarski basen). Napravljeni su dalekovodi, pruga Vražogrnac-Bor itd.

Nova topionica je startovala 1961. godine, sa pet etažnih peći, jednom plamenom peći, konvertorima i anodnim pećima. Gas etažnih peći i konvertora služio je za dobijanje sumporne kiseline u novom Turm-sistemu. Proizvodili su sumpornu kiselinu, uglavnom za potrebe Fabrike veštačkih đubriva u Prahovu. Gas iz plamene peći je prolazio kroz apteik, kotao-utilizator, elektro-filter i odlazio u zidani dimnjak, visine 110 metara. Otpadna šljaka iz plamene peći, sa 0,5-0,6% bakra, vožena je u kupolama na haldu.

U toku 1971. godine startovao je prvi fluo-solid reaktor za prženje pirita (sa pulpom) i elektro-filterom Hemibau, a kasnije su ugrađeni bunkeri i hranilice za bakronosnu šaržu. U reaktoru se odvijao proces prženja šarže. Gas iz reaktora je odlazio u primarne i sekundarne ciklone, zatim u rashladnu kulu i elektro-filter, a iz njega u Fabriku sumporne kiseline, ili u betonski dimnjak. U njoj su paralelno startovale dve kontaktne fabrike. U toku 1973. g. pušteni su u rad drugi reaktor, plamena peć, ložena mazutom, sa dva kotla ulitizatora i elektro-filter iste firme. Šarža je homogenizovana u bedingu (po čehoslovačkoj tehnologiji), a napravljen je novi beding sa bunkerima za koncentrate i topitelje.

Sve do sankcija, uglavnom su radile obe linije u Topionici sa maksimalnim kapacitetom, a rezultati su dati u Tabeli. Iskorišćenje na sumporu se kretalo od 40-50%. Posle uvođenja sankcija, Topionica je radila sa jednom linijom (u kontinuitetu), ili povremeno sa dve linije (uz zastoje), zbog nedostatka kocentrata bakra i mazuta za grejanje plamene peći br. 2 (u zimskom periodu). Iskorišćenje sumpora je bitno smanjeno, na svega 4-40%. Od 1999. godine u kontinuitetu, sve do sada, Topionica radi samo sa jednom linijom, smanjenim kapacitetom zbog nedostatka koncentrata bakra (do prošle godine), ili zbog strožijih propisa o aero-zagađenosti u gradu (u poslednjih godinu dana). Poslednjih godina radi linija br.1. Zabrana investiranja od strane Vlade i loši Upravni i Poslovodni odbori RTB-a doveli su do naglog smanjenja proizvodnje u poslednjih pet godina i negativnog poslovanja, i pored rekordne cene bakra. 

Tabela 1. Proizvodnja blistera i katodnog bakra u RTB-u, u periodu 1904-2001. godine:

Proizvodnja katodnog bakra iz svih sirovina (u tonama)
Godina	Katodni bakar iz sopstvenih sirovina	Katodni bakar iz uvoznih i drugih sirovina	Ukupna proizvodnja katodnog bakra
1904.		7.303*	-
1933.		40.318*	-
1940.		43.646*	12.107
1950.		40.080*	14. 670
1965.			56.354
1970.	71.489	18.798	89.286
1975.	92.584	45.318	137.902
1980.	77.678	53.610	131.288
1985.	101.112	34.320	135.432
1990.	102.222	49.173	151.395
1995.	70.992	6.459	77.451
2.000	30.357	15.278	45.632
2001.	17.403	14.962	32.605

Izvor: knjiga: Bakar u svetu ; Ninoslav Cvetanović.

 * Blister bakar u kalupima, težine oko 80 kilograma.

Tabela 2: Proizvodni rezultati u TIR-u u periodu 2002-2005 godina:

Proizvod	j.m.	2002.	2003.	2004.	2005.
Anode	000 t	42	18	15	24
Sumporna kiselina	000 t	68	22	51	85
Katode	000 t	36	14	12	21
Plavi kamen	t	900	500	500	600
Zlato	kg	758	298	176	335
Srebro	kg	6.838	2.028	1.036	2.648
Selen	kg	17.390	7.201	5.170	8.315
Platina	kg	6	-	-	2,5
Paladijum	kg	43	30	19	19

Izvor: www.rtbbor.com

Tabela 3. Prerada suvog koncentrata u Topionici TIR-a (u hiljadama tona):

	2002.	2003.	2004.	2005.
Bor	39	22	21	11
Veliki Krivelj	81	60	38	24
Majdanpek	24	22	23	15
Gornji Milanovac	1	-	-	-
Bučim	22	1	-	-
Uvozni koncentrat	42	1	6	58
	209	106	88	108

Izvor: www.rtbbor.com

Članovi stručnog tima za izradu Nove Strategije RTB-a Bor -2005. God.

Prof. dr Rade Kojdić-Čiča

Miodrag Ilić

Dipl.ing.met Božidar Bogdanović

Priredio: Nenad Radulović ing. neorganske hem. tehnologije