BAKAR-GRADITELJ LJUDSKE CIVILIZACIJE

Kompletan tekst u pdf formatu možete preuzeti   ovde 

UVOD

  

Bakar je hemijski element I grupe periodnog sistema Mendeljejeva sa hemijskom oznakom – Cu. Njegov atomski broj je 29, a atomska masa 63,546. Bakar ima 18 izotopa sa atomskim masama izmedu 58-73, od kojih su postojana samo dva izotopa sa atomskom masom 63 i 65. U prirodi bakar se javlja u obliku smese pomenutih dva izotopa ( Izotopi su atomi istog elementa koji imaju isti broj protona i elektrona, a različit broj neutrona).  

Temperatura topljenja bakra je 1084,62°C, tačka ključanja je 2562 ° C, kriticna temperatura iznosi 5148 ° C. Specifična težina dezoksidiranog bakra, onog koji se koristi u proizvodnji bakarnih cevi (oznaka: Cu-DHP) je 8,94 kg/dm³. Koeficijent linearnog širenja Cu-DHP na 25 – 100 °C je 16,8 x 10-6 m/m. Koeficijent provođenja toplote Cu-DHP kod 20 ° C je 340 W/m° K. Električna provodljivost Cu-DHP (orijentaciono) je 42 – 54 S.

Inače, bakar je zastupljen u zemljinoj kori u količini od oko 55 ppm, najčešće u vidu minerala: halkopirita, halkozina, kovelina, enargita, malahita, azurita, hrizokole i drugih. Zastupljen je i u moru u količini od oko 0,003 ppm. Do sada je od ukupno zastupljene količine bakra u zemljinoj kori čovečanstvo iskoristilo oko 12 %. Po procenama eksperata, najveće zalihe bakra poseduju Rusija, Čile i SAD, a Srbija je jedna od retkih zemalja koja sve svoje potrebe za bakrom može zadovoljiti iz sopstvenih izvora, pa čak ima i viškove za izvoz.

Čist bakar je mek metal crvenkasto-braon boje  velike toplotne i električne provodljivosti. Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na vazduhu bakar se prevlači zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksikarbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika količina sumpor dioksida umesto zelene patine stvara se crni sloj bakar sulfida.

Najpoznatija i najčešće korišćena so bakra je bakar-sulfat (CuSO₄), poznatija u narodu kao "plavi kamen". Upotrebljava se kao fungucid i insekticid u vinogradarstvu i voćarstvu, jer je bakar otrovan za organizme nižeg stepena razvoja. U bezvodnom obliku bakar sulfat se ponaša kao jaka stipsa - upija vodu. Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, mada im se dosta lako može promeniti oksidacioni broj u takvim jedinjenjima i zato se ona često koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavu boju. Proizvodnja i upotreba bakar sulfata otpočela je još u vreme starih Egipćana.

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa, koji se nazivaju bronziti. Od bronzita najpoznatiji je tombak, koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre mehaničke osobine i otpornost na koroziju.  

Zbog visoke tačke topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najčešće se legira sa: cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i zlatom (čime se značajno poboljšavaju njihove mehaničke osobine). Prema prirodi legiranih elemenata postoje:

-bronze - legure bez cinka i

-mesing - legure sa cinkom.

Prema elementima legiranja bronze se dele na:

- Kalajne bronze (osnovni legirni element je kalaj).

-Specijalne bronze (osnovni legirni elementi su: aluminijum, olovo, silicijum, nikl, mangan, berilijum, hrom, itd., zbog čega se zovu: aluminijumske bronze, olovne bronze, itd. ).

Kalaj povećava čvrstoću i tvrdoću kalajne bronze, smanjuje izduženje i specifičnu žilavost na udar. Mehaničke osobine kalajnih bronzi zavise prvenstveno od procenta kalaja u leguri (obično ne više od 20% Sn). Upotreba bronzi je višestruka: za izradu delova izloženih velikom pritisku i trenju, pužastih zupčanika, za rotore i kućišta turbina i pumpi, itd.  

Specijalne bronze po nekim osobinama prevazilaze kalajne bronze, uz nižu cenu koštanja.  

Mesing je legura bakra sa cinkom (ne više od 44% Zn) i legura bakra sa cinkom i olovom (do 4% Pb). Ove legure imaju odlične konstrukcione osobine, visoke tehnološke i mehaničke karakteristike.  

Crveni liv je legura bakra sa kalajem i cinkom (sadrži 2-10% Sn, 2-10% Zn i 0-6% Pb), obično je pri povećanom sadržaju kalaja – niži sadržaj cinka i obrnuto. Ove legure se koriste za izradu armatura za vodu i paru, slavina, baterija, pužastih točkova, itd.

NAJVAŽNIJE OSOBINE BAKRA

1. ELEKTROPROVODLJIVOST

Najveću elektroprovodljivost poseduju sledeći metali: platina, zlato, srebro i bakar. Međutim od pomenutih metala bakar je najjeftiniji i količinski najrasprostranjeniji, zbog čega je njegova upotreba u postupku prenošenja električne energije najisplativija i za sada, nezamenljiva. Najveća količina ukupno proizvedenog bakra (oko 60 %) koristi se u obliku bakarnih provodnika u elektroindustriji i distribuciji električne energije. Povećanjem mase bakra u kalemima elektromotora povećava električnu energetsku efikasnost motora. 

2. TOPLOTNA PROVODLJIVOST

Bakar ima šest puta veću toplotnu provodljivost od gvožđa i dva puta veću toplotnu provodljivost od aluminijuma. Zato se bakar koristi u izradi najrazličitijih proizvoda (za koje se uglavnom koriste bakarne cevi raznovsnih oblika i dimenzija), čija je primarna namena zagrevanje ili rashladjivanje. Ujedno, zbog svojstva brzog prenosa toplote, bakar je materijal koji se koristi i za izradu posuđa za spremanje hrane.

3. DUGOVEČNOST

Postojanost proizvoda od bakra je činjenica koju treba posebno naglasiti. Samo postojanje mnogih sistema za snabdevanje vodom izrađenih od bakarnih cevi (više milenijuma pre Hristovog rođenja na prostoru starog Egipta) i njihova nepromenjena upotrebna vrednost je sasvim dovoljan dokaz dugovečnosti bakra.

4. PLASTIČNOST

Zahvaljujući svojoj plastičnosti bakar je materijal koji je kroz viševekovnu upotrebu korišćen za  raznovrsnu obradu i izradu najrazličitijih formi.

5. OTPORNOST

Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na razne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visoke pritiske fluida koji se kroz njih propuštaju i imaju odličnu otpornost na agresivne spoljne faktore).

6. BAKTERICIDNOST

Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (sprečava razvoj bakterija). Imajući u vidu ovo svojstvo, bakarne cevi se preporučuju za transport vode za piće.

7. SIGURNA UPOTREBA

Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan način, mogu poslužiti i generacijama koje dolaze (kao primer navodimo da vodovodni sistemi izrađeni od bakarnih cevi podnose više ciklusa potpunog zamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava, odnosno bez ikakvog oštećenja).

8. MOGUĆNOST RECIKLAŽE

Mogućnost recikliranja i ponovne upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (sa minimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja (u postupcima reciklaže gubi se samo oko 0,01% bakra), što je jedna od njegovih glavnih karakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za bakar od 15.000.000 tona bakra (koliko se godišnje utroši u svetu) čitavih 40% (ili 6.000.000 tona) dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz različitih formi/oblika). Postupak recikliranja je ujedno i vid uštede (tj. recikliranje daje mogućnost da se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatišu umerenije). Sa stanovišta potrošnje energije i angažovanja materijalnih resursa,  recikliranje (u odnosu na kompletan postupak proizvodnje od rude do metala) predstavlja najjeftiniji način dolaska do bakra. Oko 80% proizvedenog bakra još je u upotrebi.

            Pored navedenih osobina bakar se odlikuje još sledećim svojstvima:

-ekološki - prirodni materijal,

-otporan je na ultraljubičasto zračenje,

- ne apsorbuje organske supstance,

-otporan je na inkrustaciju (na unutrašnjoj površini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krečnjaka iz vode, što je inače redovna pojava kod vodovodnih instalacija izrađenih od drugih materijala).

-od bakra je moguće izraditi široku paletu legura,

-bakar nije zapaljiv,

-kroz bakar ne prolaze hidrokarbonati i kiseonik,

-bakar je veoma dekorativan (specifična crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva, ujedno, ona vremenom, pod uticajem atmosferskih prilika prelazi u plemenitu patinu. Bakar je metal koji se u formi svojih legura najčešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina u vidu nakita i u vajarstvu).

Bakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:

-električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici),

-cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, u rashladnim postrojenjima i uređajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije, izmenjivačima toplote, izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima, itd.),

-fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi),

-kablova,

-limova (za pokrivanje krovova, izradu oluka, itd.),

-bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja, itd.),

-mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta, itd.).

Ne postoji ni jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (najzastupljeniji je u industriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornih vozila, prehrambenoj industriji, građevinarstvu, računarskoj industriji, industriji telekomunikacionih uređaja, medicini, hemijskoj industriji, itd.).

Prema izvorima Univerziteta Reno u SAD u tabeli 1 prikazana je struktura upotrebe bakra u pojedinim industrijskim oblastimau SAD 1996. godine.

Tabela 1. Struktura upotreba bakra u SAD 1996. godine

Red. Br.	Oblast primene	Sadržaj u %
1	Proizvodnja žice (za različite namene)	16,00
2	Bakarne cevi za vodovod i grejanje	14,00
3	Primena u auto industriji	11,00
4	Za elektriku	9,00
5	Industrija rashladne tehnike	8,00
6	Telekomunikacije	7,00
7	Elektronika	6,00
8	Proizvodnja fabričke opreme	6,00
9	Ostalo	23,00

Prema izvorima Evropskog instituta za bakar u tabeli 2 prikazana je struktura upotrebe bakra tokom 2001. godine u Evropi.

Tabela 2. Struktura upotrebe bakra u Evropi 2001. godine

Red. Br.	Oblast primene	Sadržaj u %
1	Proizvodnja kablova	49,00
2	Bakarne cevi za vodovod i grejanje	14,00
3	Vodosnabdevanje, grejanje, krovovi	26,00
4	Mašinogradnja	12,00
5	Energetika	8,00
6	Ostalo	2,00

Zbog ograničenih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Njegov značaj ogleda se u bezbednoj ekološkoj primeni u izradi bakarnih cevi i transportu vode za piće i biološkom značaju za organizam čoveka.

UPOTREBA BAKRA ZA TRANSPORT MEDIJUMA

U izradi bakarnih cevi i transportu vode za piće  bakar se koristi kao prirodan materijal, jer cevi izrađene od bakra se preporučuju za transport pijaće vode, zato što bakar svojim baktericidnim svojstvom zaštićuje kvalitet pijaće vode od širenja raznih bakterija. Takođe, zbog otpornosti na inkrustraciju na unutrašnjoj površini bakarnih cevi nema nagomilavanja krečnjaka iz vode, što je povoljna osobina za korišćenje bakra i za izradu razvodnog sistema za grejanje i klimatizaciju objekata. Prilikom prolaska vode kroz nove bakarne cevi obrazuje se trajni zaštitni sloj na unutrašnjoj površini cevi (debljine nekoliko desetih delova milimetara), što stvara trajni zaštitni sloj, koji sprečava eroziju unutrašnje površine cevi. U destilerijama bakar se koristi za izradu raznih destilatora.

BIOLOŠKI ZNAČAJ BAKRA

            Na listi najzastupljenijih hemijskih elemenata u čovekovom organizmu, bakar se nalazi na trećem mestu, posle gvožda i cinka. U našem organizmu, bakar se uglavnom nalazi u muskulaturi, kostima i jetri. Veoma je bitan i za kožu - podstiče proces nastajanja vezivnog tkiva i štiti ćelije od dejstva slobodnih radikala (slobodni radikali su glavni uzročnici starenja kože).

Biološki značaj bakra za organizam čoveka ogleda se u njegovom učešću kao mikroelementa, koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti. Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošije "upijanje" gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Predpostavlja se da nedostatak bakra izaziva i poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer: slaba koncentracija). Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti. Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama. Apsorbovanje bakra u organizmu pomažu cink, kobalt i gvožđe, a odmaže preteran unos cinka. Prirodni izvori bakra su: jetra, bubrezi, kuvane iznutrice, riba, žumance, banane, povrće, soja (cela zrna), pečurke, čkolada, kikiriki, sardina, krompir, kivi, crni hleb i svi ostali proizvodi na bazi žitarica sa čijeg ploda nije uklonjena ljuska. Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama.

Uloga bakra u organizmu

a) Bakar je jedan je od najznačajnijih katalizatora u organizmu,

b) Bakar učestvuje u formiranju kostiju,

c) Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaže ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se ne ugrađuje),

d) Bakar ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.

Kod eksperimentalno izazvanog deficita bakra u organizmu nastaje:

- anemija,

- želudačno-crevni poremećaji,

- depigmentacije kože i kose,

- zastoj u rastenju i deformacija kostiju.

Sa godinama, postepeno se smanjuje količina bakra u ćelijama čoveka. Preporučuje se, već od tridesete godine, povećan unos bakra. Nisu u pitanju velike količine (idealna dnevna doza za odrasle je svega dva miligrama). Kao i ostale hranljive sastojke, i bakar je najbolje uneti hranom.

Preporučene doze:      Odrasli: 0,6 - 2 mg/dan (max 7 mg)

Trudnice i dojilje: 2 mg/dan

ZANIMLJIVI ISTORIJSKI DETALJI O BAKRU

Lokalitet Pločnik kod Prokuplja u Srbiji predstavlja najstariji metalurško-industrijski centar na svetu, u kome se proizvodio bakar još u periodu od 5.500 do 4.700 godina pre nove ere.

U antičko doba bakar je dovožen gotovo isključivo s ostrva Kipar (sl. 1), te je bio poznat pod nazivom "Aes cyprium" (kiparska ruda) ili u kraćem obliku "Cyprium" (latinski naziv za ostrvo Kipar). Kasnije je u upotrebu ušao latinski naziv za bakar - "cuprum". U engleskom jeziku naziv "copper" je anglikanska verzija pomenute latinske fraze. Za ovaj metal naziv "bakar" koriste Južni Sloveni i Turci.

Sl. 1. "Belli Trojani Circuitus Secundum Dictyn Cretensem & Daretum Phrygium." Copper etching by Hermann Moll, 1749.

Jedan od čuvenih svitaka iz Mrtvog mora u Izraelu), pronadjen u Kumranu 1952. godine, napravljen je od bakra - sl. 2. (dok su ostali napravljeni od životinjske kože).

Sl. 2. Jedna traka isečenog bakarnog svitka (Kumran, Izrael)

Najstarije poznato ogledalo pripada vremenu I dinastije starog Egipta (oko 3100 godina pre Hrista) i napravljeno je od čistog bakra.

Stari Sumeri prvi su u potpunosti ovladali veštinom rudarenja i manufakture bakra. Namena je bila višestruka, počevši od proizvodnje raznovrsnih sečiva, noževa, sekira, mačeva, udica, harpuna, motika, vrhova za strele i koplja pa do vrhunskih skulptura, minijaturnih ornamenata, reljefa (sl. 3.), nakita, ogledala.

Sl. 3. Bakarni reljef pronadjen u Al Ubadu, datira iz vremena 3.100 godina pre Hrista.
Prikazuje lavljoglavog orla koji kandžama drži dva jelena.

Oko 1250 godine izliveni su prvi topovi (bili su napravljen od 88 – 93% bakra, 7 – 11% kalaja i do 2% olova). Najveći top na svetu – "Carev Top", načinio je od bronze Andrej Cokhov 1586 godine u Moskvi. Težak je oko 40 tona i kalibar mu je 890 mm (sl. 4.).

Sl. 4. Najveći top na svetu (Carev top)

Brodovi "Ninja", "Pinta" i "Santa Marija" (sl. 5.), kojima je 1492. godine Kristofor Kolumbo doplovio do Amerike i brod "Bigl", sagrađen 1825. godine, kojim je, u svom istorijskom putovanju po svetskim morima, plovio Čarls Darvin - bili su obloženi bakarnim limom sve do linije do koje dopire voda, kako bi se zaštitili od morske vegetacije (algi). Većina današnjih brodova, namenjenih plovidbi po moru, koriste zaštitnu farbu, na bazi bakra, za pokrivanje delova koji uranjaju u morsku vodu.

Sl. 5. Brod Santa Marija sa kojim je Kolumbo otkrio Ameriku

            Pored oblaganja brodskih gaznih delova bakrom, zbog otpornosti bakra na koroziju u prisustvu vode, takva tehnologija  koristi se i za oblaganje podmornica bakrom – sl. 103.

Sl. 5. Oblaganje podmornice bakrom

Prvi javni mehanički časovnik, sa delovima od bronze, sastavio je Djulielmo Zelandino 1335 godine za kapelu San Djotardo u Milanu.

Vodovodni sistem napravlhjen od bakra u dužini od oko 400 metara bio je u upotrebi i u hramu Sahure (Egipat). Bakarne cevi koje su činile dati sistem za snabdevanje vodom, star je oko 5000 godina, a pronađene su u veoma očuvanom stanju – takvom da i danas mogu biti u upotrebi.

Najveće zvono ikada napravljeno - izlio je 1735 godine Ivan Motorin sa sinom Mihajlom. Masa ovog bronzanog zvona je oko 200 tona, visina 6,14 metara, i ono se danas nalazi u Moskvi (Kremlj) – sl. 6.

Sl. 6. Najveće zvono na svetu

U Srbiji najveće zvono teško devet tona nalazi se u manastiru Mileševa (sl. 7). Ovo zvono je poklon fabrike bakra sa Urala “Ugmk holding”, a izrađeno je u fabrici “Pjatkov I K” u gradu Kamenski. Na zvonu su likovi svetitelja Nikole Čudotvorca, apostola Andreja Prvozvanog, kneza Aleksandra Nevskog i ikona Bogorodice Tihvinske ispod koje se nalazi natpis „Presveta Bogorodice, spasi nas“.

Sl. 7. Najveće zvono u Srbiji

Pored navedenih primena u korišćenju bakra ne treba zaboraviti njegovu viševekovnu upotrebu za izradu raznog posuđa za pripremanje hrane – sl. 8. Sl. 8. Bakarno posuđe Prednost posuđa od bakra je to, što dobro provodi toplotu. To omogućuje ravnomeran raspored toplote kod pripremanja hrane.  Posuđe od bakra brzo se zagreva i brzo hladi, što omogućuje savršenu kontrolu tokom pripremanja hrane. Dobra toplotna provodljivost posuđa je vrlo bitna kod metode pripreme hrane dužim kuvanjem na laganoj vatri. Nepovoljna osobina posuđa od bakra je njegova visoka reaktivnost sa kiselom hranom. Ovaj problem su ljudi tokom vekovne upotrebe bakarnog posuđa rešavali oblaganjem unutrašnjih delova kalajem – kalajisanjem – sl. 9. Osim navedenog problema reaktivnosti nepovoljna okolnost u korišćenju bakarnog posuđa u današnjim uslovima je i visoka cena tog bakarnog posuđa.

Sl. 9. Kalajisano bakarno posuđe

            Zahvaljujući napretku tehnologije bakar i njegove legure se u današnje vreme plasiraju na tržište u vidu standardizovanih poluproizvoda – sl. 10.

Sl. 10. Neki od poluproizvoda od bakra i njegovih legura

Još neki podaci vezani za bakar

Džon Dalton (1766 – 1844), engleski meteorolog, 1808 godine predložio je novi sistem označavanja elemenata, tj. nove simbole elemenata. Njegova oznaka za bakar bilo je latinično slovo C u krugu.

Jons Jakob Berzelius (1779 – 1848), švedski hemicar, 1813 godine uveo je modernu hemijsku simboliku elemenata. Za oznake elemenata koristio je početna slova latinskih imena elemenata. Njegov simbol za bakar je i danas u primeni – Cu. (Berzelius se zajedno sa A. Lavoisieom, Dž. Daltonom i D.I. Mendeljevim smatra začetnikom moderne hemije).

Prvi frižider proizveden je daleke 1911. godine (naravno, bakarne cevi su bile neophodne). Zbog velikih troškova održavanja, ti prvi frižideri bili su dostupni za upotrebu samo imućnijim porodicama. Tek 1925. počelo se sa izradom jeftinijih frižidera.

Godine 1914. prvi put je, u SAD, patentiran spoj tankozidnih bakarnih cevi kapilarnim lemljenjem. Međutim, sve do 1920. nije masovno primenjen jer proizvođači bakarnih cevi, u to vreme, nisu mogli proizvesti precizne dimenzije cevi. Tek 1922. i 1923. u Engleskoj se proizvode precizne kompresione spojnice, a 1932. spojnice za kapilarno lemljenje.

Prvi britanski standard za tankozidne bakarne cevi izdalo je Ministarstvo zdravlja 1924., a opšti standard B.S. 659 – 1936. godine (u C.G.S. sistemu 1971.). Tada je primena bakarnih cevi za instalacije znatno porasla a neke zemlje (Velika Britanija, SAD i Australija) izdale su propise da se u objektima javnih institucija, stanovima i nekim granama industrije, zbog dugovečnosti i sigurnosti u eksploataciji, izvode instalacije za vodovod i grejanje – isključivo od bakarnih cevi.

Odlivci od čistog bakra (visoke elektro i toplotne provodljivosti) upotrebljavaju se za izradu delova mašina u elektrotehnici, za elektropeći, koriste se u izradi agregata za zavarivanje, u visokim pećima i hemijskim agregatima.

Godine 1971 razvijen je prvi mikroprocesor (Intel 4004 Computer Microprocessor), veliki deo datog mikroprocesora čini bakar.

Holandski proizvođač naočara Hans Liperšej, napravio je 1608 godine prvi teleskop od mesinga.

Bakarna kopejka iz 1710 godine bila je u upotrebi u vreme ruskog cara, Petra I Velikog (1689 – 1725).

U poslednjim godinama dvadesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka, bakar postaje ključni materijal u proizvodnji čipova.

Novčići od 1 i 2 EUR-a, su dvobojni novčići napravljeni od legure "Nikl – Mesing" koja sadrži 70% bakra, 20% cinka i 5% nikla. Novčići od 10,20 i 50 EUR centi, napravljeni su od tzv. "Nordijskog zlata", legure koja sadrži 89% bakra, 5 % aluminijuma, 5% cinka i 1% kalaja. Novčići od 1, 2 i 5 EUR centi, napravljeni su od gvožđa koje je prekriveno tankim slojem bakra.

Po legendi, hram kralja Solomona koji je izgradio Hiram Abif i njegovi majstori (oko 1000 godina pre Hrista), u svom dvorištu imao je tank načinjen od bronze koji su na leđima držali 12 bronzanih bikova. Dati tank nazivao se "Bronzano more" (po pretpostavkama, zapremina tanka iznosila je više od 70.000 litara).

Zapisi na papirusima, poreklom iz starog Egipta, ukazuju da je bakar bio korišćen protiv infekcija i za sterilisanje vode. 

Biblija, takođe, apostrofira značaj bakra: "Čovek zna kako da vadi srebro i rafiniše zlato, da kopa gvožđe iz zemlje i topi bakar iz kamena." (Job. 28:1-2).

Na osnovu arheoloških istraživanja sprovedenih do 2001. godine i sakupljenih dokaza na lokalitetima: Belovode i Belolice (Istočna Srbija), eminentni arheometalurzi tvrde da je Vinčanska kultura, inače najveća praistorijska kultura Evrope (5500 – 4000 pre nove ere), poznavala obradu bakra još pre 7000 godina. Na osnovu toga se može izvući zaključak da rano eneolitski rudnik - Rudna glava (okolina Majdanpeka) i praistorijska nalazišta bakra Belovode i Belolice (okolina Petrovca na Mlavi) predstavljaju kolevku evropske metalurgije.

Kristali čistog bakra pronađeni su u malim nalazištima u Zambiji, Čileu, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Italiji.

Po poslednjim istraživanjima, više od 94% ispitanih vodoinstalatera u Sjedinjenim Američkim Državama, u svojim domovima, koriste bakarne cevi.

Godine 1936. u ruševinama partskog sela, na teritoriji današnjeg Iraka, pronađen je neobičan predmet od pečene svetlo žute gline, nalik na vaznu u kojoj se nalazio bakarni svitak i u njegovom središtu gvozdeni štapić po površini pokriven tankom oksidovanom oblogom od olova (narod Parti su na datom području živeli u periodu od 248 godine pre naše ere do 226 godine naše ere). U vreme datog pronalaska, laboratoriju Iračkog muzeja vodio je nemački naučnik - Wilhelm König. Po njemu i njegovom zemljaku iz Hildesheima, egiptologu Dr. Arne Egebrehtu, to je nedvosmisleno – električna ćelija – baterija – sl. 11, dokaz da su narodi starog sveta poznavali elektricitet. Naravno, njihove tvrdnje nikada nisu prihvaćene od strane visokih naučnih krugova.  

Sl. 11. Bagdadska baterija

Zbog svog anti bakterijskog dejstva - primarni materijal u izradi kvaka i rukohvata na ogradama (namenjenim upotrebi na javnim mestima, po stambenim zgradama i kućama) jeste bakar, u formi svojih legura. 

Najvažniji delovi postrojenja u kojima se iz morske vode dobija voda za piće i kazana za pečenje rakije napravljeni su od bakra (bakarnih cevi).

Za odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, mogu biti korišćeni kanisteri zaštićeni bakarnim slojem debljine 5 cm. Osnovni razlog za upotrebu bakra je njegova dugovečnost i sigurna zaštita datih kanistera.

"Kip slobode" u Njujorku sadrži više od 80 tona norveškog bakra.

Osvajanje kosmosa takođe ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrži oko 4.500 kilograma bakra).

Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra.

Današnji automobili, srednje veličine, u sebi sadrže oko 22 kilograma bakra. Naime, reč je o bakru u formi kablova, žica i delova izrađenih od specijalnih legura.

UPOTREBA BAKRA ZA IZRADU KOVANOG NOVCA

Posebnu ulogu u svojoj civilizacijskoj istoriji primene bakar je legiranjem sa zlatom, srebrom, kalajem, olovom, niklom i gvožđem upotrebljavan radi izrade kovanog novca. 
Najstariji pronađeni bronzani novčići na svetu potiču iz perioda Jing-Šang 1750 – 1122 godine pre Hrista (kulture sa dalekog istoka poznate po svojoj upotrebi bronze). 
Zahvaljujući pomenutom svojstvu i visokoj plastičnosti - bakar je, već mnogo vekova, jedan od osnovnih materijala u izradi metalnih novčića.

Čisto zlato je toliko meko da se prstima može savijati. Radi postizanja čvrstine materijala, čak i zlato od 24 karata mora sadržati određenu količinu bakra. Za izradu nakita - široku primenu ima legura zlata Au – Ag – Cu - Zn.

Na teritoriji današnje Srbije upotrebljavan je metalni novac na bazi zlata, srebra i bakra, a kovan je u srednjovekovnoj Srbiji  po ugledu na vizantijski novac, zahvaljujući značajnom bogatstvu srebrom Raške oblasti (hroničar sultana Mehmeda II, nakon pada Raške pod tursku upravu tu oblast opisuje rečima: “Zemlja je ova središte svih zemalja i sva je jedan majdan zlata i srebra”).

Prvi srpski vladar, koji je kovao novac bio je kralj Stefan Radoslav (najstariji sin Stefana Prvovenčanog, a krunisao ga je za kralja 1228. godine njegov stric Sveti Sava u manastiru Žiča).

Kovanice kralja Stefana Radoslava bile su od srebra i bakra, rađene po ugledu na njegovog dedu - vizantijskog cara Alekseja III – Duke. To je bio jedini bakarni i državni srpski novac tog vremena – sl. 12.

Sl. 12. Dinar kralja Stefana Radoslava (1228-1234), Ag težine 2,55 gr. Prečnika 29 mm.

Zahvaljujući postojanju brojnih rudnika srebra i radu kovnica, srpsko novčarstvo neprekidno traje i deli sudbinu države do njenog kraja. - 1459. godine. Nastalo je na granici evropskog Istoka i Zapada, a odavalo je duh vizantijske i zapadnoevropske monetarne tradicije, i kroz veliki broj novčanih vrsta vezuje svoje postojanje za emisionu politiku srpskih kraljeva, careva, vlastele, despota i gradova - sl. 13 - 21.

Sl. 13. Dinar kralja Stefana Dragutina (1276-1282)

Sl. 14. Dinar kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321)

Sl. 15. Krunidbeni Dinar cara Dušana (1331-1355)

Sl. 16. Dinar cara Dušana na konju (1331-1355)

Sl. 17. Dinar cara Dušana i carice (1331-1355)

Sl. 18. Dinar despota Lazarevića (1402-1427)

Sl. 19. Dinar despota Đurđa Brankovića (1427-1456)

Sl. 20. Dinar despota Đurđa Brankovića (1427-1456)

Sl. 21. Dinar despota Đurđa Brankovića (1427-1456)-AR obol

Što se tiče kovanog novca iz istorijske prošlosti Srbije nakon oslobađanja od viševekovnog turskog ropstva, kovanice tog srpskog novca simbolizuju i prate srpsku Kneževinu, srpsku Kraljevinu, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju sa prekidom u periodu drugog svetskog rata i perioda trajanja Savezne države Jugoslavije, sve do otcepljenja bivših republika Savezne republike Jugoslavije  - vidi slike od br. 22 - 107.

Sl. 22. 1 Para 1868, Postoje dva tipa: Natpis KNJAZ SRBSKI i KNJAZ SRĆSKI, U opticaju: 20.02.1869 – 30.04.1898, Obod – Gladak, Cu 95%, Sn 4%, Zn 1% 15 mm, 1gr

Sl. 23. 5 Para 1868. U opticaju: 20.02.1869 – 30.04.1898, Obod: Gladak, Cu 93,5%,  Sn 5%, Zn 1%, 25 mm,  5 gr.

Sl. 24. 10 Para 1868  /  Cu 95%, Sn 4%, Zn 1%, 30 mm,  10 gr, U opticaju: 20.02.1869 – 30.04.1898, Obod: Gladak

Sl. 25. 50 Para 1875, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18mm,  2,5 gr,. U opticaju: 1875 – 1904. Obod: Gladak

Sl. 26. 1 Dinar 1875 , Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. U opticaju: 1875 – 1904, Obod: Gladak

Sl. 27. 2 Dinara 1875 , Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. U opticaju: 1875 – 1904. Obod: Gladak

Sl. 28. 5 Para 1879,  Cu 93,5%, Sn 5%, Zn 1,5 %, 25 mm,  5 gr. U opticaju: 03.04.181880 – 30.04.1898. Obod: Gladak

Sl. 29. 10 Para 1879, Cu 93,5%, Sn 5%, Zn 1,5 %, 30 mm,  10 gr. U opticaju: 03.04.181880 – 30.04.1898. Obod: Gladak

Sl. 30. 50 Para 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 18mm,  2,5 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 31. 1 Dinar 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 32. 2 Dinara 1879, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 33. 5 Dinara 1879, Ag 90%, Cu 10%, 37mm,  25 gr. Natpis na obodu: “BOG ČUVA SRBIJU”

Sl. 34. 20 Dinara 1879, Au 90%, Cu 10%, 21mm,  6.45 gr. Natpis na obodu: “BOG ČUVA SRBIJU”. U opticaju: April 3, 1880 /  April 30, 1898  &  1904. Kovnica: Graver( Erneste  Paulin Tasset) /  Vienna

Sl. 35. 10 Dinara 1882,  Au 90%, Cu 10%, 19 mm,  3,23 gr. U opticaju: 1882 – ? Obod: Nazupčen

Sl. 36. 20 Dinara 1882, Au 90%, Cu 10%, 21mm,  6,45 gr. Natpis na obodu: “BOG ČUVA SRBIJU”. U opticaju: 1882 – ? Kovnica: A.S.  (Anton Scharff )  Vienna

Sl. 37. 5 Para 1883, Ni 25%,  Cu 75%, 17 mm,  3 gr. U opticaju: 1883 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 38. 10 Para 1883, Ni 25%,  Cu 75%, 20 mm,  4 gr. U opticaju: 1883 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 39. 20 Para 1883, Ni 25%,  Cu 75%, 22mm,  6 gr. U opticaju: 1883 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 40. 5 para 1884, Ni-25 %, Cu 75 %, 17 mm 3 gr. U opticaju od 1884 do 30.11.1932. 

Sl. 41. 10 Para 1884, Ni 25%,  Cu 75%, 20 mm,  4 gr. U opticaju: 1884 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 42. 20 Para 1884, Ni 25%,  Cu 75%, 22mm,  6 gr. U opticaju: 1884 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 43. 1 Dinar 1897, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. U opticaju: 1897 /   1904, Kovnica: A.S.  (Anton Scharff )  Vienna Obod: Nazupčen

Sl. 44. 2 Dinara 1897, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. U opticaju: 1897 /   1904 Kovnica: A.S.  (Anton Scharff )  Vienna Obod: Nazupčen

Sl. 45. 2  Pare 1904, Cu 95%,  Sn 4%,  Zn 1%, 20 mm, 2 gr. U opticaju: 1904 – ? Obod: Gladak

 

Sl. 46. 5 Para 1904, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm,  3 gr. Obod: Gladak

Sl. 47. 50 Para 1904, Ag 83,5%,  Cu 16,5%, 18 mm,  2,5gr. U opticaju: 1904 / 11.05.1931 Obod: nazupčen

Sl. 48. 1 Dinar 1904, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. U opticaju: 1904 / 11.05.1931 Obod: Nazupčen

Sl. 49. 2 Dinara 1904, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. U opticaju: 1904 / 11.05.1931 Obod: Nazupčen

Sl. 50. 5 Dinara 1904, Ag 90%, Cu 10%, 37mm,  25 gr. Natpis na obodu: “BOG ČUVA  SRBIJU”.Kovanica: Graver (Stephen Schwartz)  Vienna. U opticaju: 1904 / 11.05.1931

Sl. 51. 5 Para 1912, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm,  3 gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 52. 10 Para 1912, Ni 25%,  Cu 75%, 20 mm,  4gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 53. 20 Para 1912, Ni 25%,  Cu 75%, 22mm,  6gr. U opticaju: 1912 / 30.11.1932 Obod: Gladak

Sl. 54. 50 Para 1912, Ag 83,5%,  Cu 16,5%, 18 mm,  2,5gr. Obod: Nazupčen

Sl. 55. 1 Dinar 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 56. 2 Dinara 1912, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 57. 50 Para 1915, Ag 83,5%,  Cu 16,5%, 18 mm,  2,5gr. Obod: Nazupčen

Sl. 58. 1 Dinar 1915, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 23mm,  5 gr. Obod: Nazupčen

Sl. 59. 2 Dinara 1915, Ag 83,5%, Cu 16,5%, 27mm,  10 gr. Kovnica: Graver (Stephen Schwartz) Bez oznake kovnice / Without engraver’s signature Graver ( Henry Patey): REGIE  DE  MONNAIES  – Paris Obod: Nazupčen

Sl. 60. 5 Para 1917, Ni 25%, Cu 75%, 17 mm,  3 gr. Obod: Gladak

Sl. 61. 10 Para 1917, Ni 25%,  Cu 75%, 20 mm,  4gr. Obod: Gladak

Sl. 62. 20 Para 1917, Ni 25%,  Cu 75%, 22mm,  6gr. Kovnica: GORHAM MANUFACTURING CO., Providence, Rhode Island U.S.A. Obod: Gladak

Kovanice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

 Sl. 63. 5 Para 1920, Zn 98,5%, Cu1,5%, 18,8 mm – 2,6 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932 Obod – Gladak

Sl. 64. 10 Para 1920,  Zn 98,5%, Cu 1,5%, 20,85 mm – 1,5 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932 Obod – Gladak

Sl. 65. 25 Para 1920, Ni 25%, Cu 75%, 24 mm – 5,7 gr. U opticaju: 12.12.1920 – 30.11.1932 Obod – Gladak

Sl. 66. 50 Para 1925, Cu 75%, Ni 25%, 18 mm – 2,5 gr. U opticaju: 05.09.1925 – 25.12.1941 Obod – Nazupčen

Sl. 67. 1 Dinar 1925, Cu 75%, Ni 25%, 23 mm – 5 gr. U opticaju: 05.09.1925 – 25.12.1941

Obod – Nazupčen

Sl. 68. 2 Dinara 1925, Cu 75%, Ni 25%, 27 mm – 10 gr. Postoje dve varijante ovog izdanja sa i bez oznake kovnice ”Poissy” Obod – Nazupčen U opticaju: 5.09.1925 – 25.12.1941 Kovnica – POISSY  -  Paris

Sl. 69. 20 Dinara 1925, Au 90%, Cu 10%, 21 mm – 6,45 gr. Obod – Nazupčen U opticaju: 1926 – 11.05.1931 Kovnica – POISSY  -  Paris

Kovanice Kraljevine Jugoslavije

Sl. 70. 10 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 25 mm – 7 gr. U opticaju : 18.07.1932 – 28.2.1941 Kovnica POISSY – Paris (sa oznakom kovnice)  &  LONDON  (bez oznake kovnice)
Obod – Nazupčen

Sl. 71. 20 Dinara 1931, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 31 mm – 14 gr. U opticaju : 18.07.1932 – 31.08.1940 KOVNICA A.D. – Beograd Obod – Nazupčen

Sl. 72. 50 Dinara 1932, Ag 50%, Cu 40%, Ni 5%, Zn 5%, 36 mm – 22 gr. U opticaju : 23.01.1933 – 18.08.1940 KOVNICA A.D.  (sa oznakom kovnice)  &  LONDON  (bez oznake kovnice) Obod – natpis  “BOG ČUVA JUGOSLAVIJU”

Sl. 73. 1 Dukat 1931 -1934 Au 98,61%, Cu 1,39%, 19,75 mm – 3,48 gr. Postoje dve vrste žiga na seriji iz 1931:  Klas  i Ptice Žig na seriji iz 1932, 1933, 1934 : Klas Obod – Nazupčen

Sl. 74. 4 Dukata 1931 – 1933 Au 98,61%, Cu 1,39%, 39,5 mm – 13,96 gr. Postoje dve vrste žiga na seriji iz 1931: Klas i Ptice Žig na seriji iz 1932, 1933, : Klas Svi regularni primerci Jugoslovenskog dukata kovani su u kovnici: “ KOVNICA A.D. “ – Beograd

Sl. 75. 25  Para 1938, Cu 98%, Al 2%, 20 mm – 2,5 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd U opticaju : 21.11.1940 – 26.10.1942 Obod – Gladak U sredini rupa

Sl. 76. 50  Пара 1938, Cu 91%, Al 9%, 18 mm – 2 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd

U opticaju : 16.08.1939 – 26.10.1942 Obod – Gladak

Sl. 77. 1 Динар 1938, Cu 91%, Al 9%, 21 mm – 3,5 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd

U opticaju : 20.10.1939 – 26.10.1942 Obod – Gladak

Sl. 78. 2 Динарa  1938, Cu 91%, Al 9%, 24,5 mm – 5 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd Postoje dve varijante : veća i manja kraljevska kruna U opticaju : 16.08.1939 – 26.10.1942 Obod – Gladak

Sl. 79. 10 Динарa  1938, Ni 100%, 23 mm – 5 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd U opticaju : 31.05.1940 – 03.03.1942 Obod – Nazupčen

Sl. 80. 20 Динарa  1938, Ag 75%, Cu 25%, 27 mm – 9 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd

U opticaju : 16.08.1939 – 03.03.1942 Obod : natpis – “BOG ČUVA JUGOSLAVIJU”

Sl. 81. 50 Динарa  1938, Ag 75%, Cu 25%, 31 mm – 15 gr. KOVNICA  A.D. – Beograd U opticaju : 16.08.1939 – 03.03.1942 Obod sa natpisom – “BOG ČUVA JUGOSLAVIJU”

       

Kovanice Narodne banke Republike Srbije (nakon sticanja nezavisnosti)

Sl. 82. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije
godina izdanja:	2009.
godine kovanja:	2009, 2010, 2011, 2012.
opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, reljef zgrade Narodne banke Srbije
opis reversa:	oznake državnosti
legura:	višeslojni materijal, čije je jezgro niskougljenički čelik,obostrano elektrohemijski platiniran osnovnim slojem bakra
prečnik:	20 mm
masa:	4,20 g
u opticaju:	od 20. marta 2009.

		Sl. 83. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2005.
		godine kovanja:	2005, 2006, 2007, 2008, 2009.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, reljef zgrade Narodne banke Srbije
		opis reversa:	oznake državnosti
		legura:	75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn
		prečnik:	20 mm
		masa:	4,26 g
		u opticaju:	od 2. jula 2005.

Sl. 84. Kovani novac nominalne vrednosti 1 dinar u izdanju Narodne banke Srbije
godina izdanja:	2003.
godina kovanja:	2003, 2004.
opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zgrada Narodne banke Srbije
opis reversa:	Znak Narodne banke Srbije
legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
prečnik:	20 mm
masa:	4,34 g
u opticaju:	od 2. jula 2003.

		Sl. 85. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2009.
		godina kovanja:	2009, 2011, 2012.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Gračanica
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	višeslojni materijal, čije je jezgro niskougljenički čelik,obostrano elektrohemijski platiniran osnovnim slojem bakra
		prečnik:	22 mm
		masa:	5,05 g
		u opticaju:	od 20. marta 2009.

	Sl. 86. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne banke Srbije godina izdanja: 2006. godine kovanja: 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. opis aversa: oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Gračanica opis reversa: Veliki grb Republike Srbije legura: 75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn prečnik: 22 mm masa: 5,15 g u opticaju: od 27. decembra 2006.

		Sl. 87. Kovani novac nominalne vrednosti 2 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2003.
		godina kovanja:	2003.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Gračanica
		opis reversa:	Znak Narodne banke Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	22 mm
		masa:	5,24 g
		u opticaju:	od 2. jula 2003.

		Sl. 88. Kovani novac nominalne vrednosti 5 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2005.
		godine kovanja:	2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastiraKrušedol
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	75% Cu, 0,5% Ni, 24,5% Zn
		prečnik:	24 mm
		masa:	6,13 g
		u opticaju:	od 2. jula 2005.

		Sl. 89. Kovani novac nominalne vrednosti 5 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2003.
		godina kovanja:	2003.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Krušedol
		opis reversa:	Znak Narodne banke Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	24 mm
		masa:	6,23 g
		u opticaju:	od 2. jula 2003.

		Sl. 90. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2009.
		godina kovanja:	2009.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, motivi 25. letnjeUniverzijade u Begradu
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	26 mm
		masa:	7,77 g
		u opticaju:	od 26. juna 2009.

		Sl. 91. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2005.
		godine kovanja:	2005, 2006, 2007, 2010, 2011, 2012.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Studenica
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	26 mm
		masa:	7,77 g
		u opticaju:	od 2. jula 2005.

		Sl. 92. Kovani novac nominalne vrednosti 10 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2003.
		godina kovanja:	2003.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje manastira Studenica
		opis reversa:	Znak Narodne banke Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	26 mm
		masa:	7,77 g
		u opticaju:	od 2. jula 2003.

		Sl. 93. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2012.
		godina kovanja:	2012.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik Mihajla Pupina
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 8. juna 2012.

		Sl. 94. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2011.
		godina kovanja:	2011.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik Ive Andrića
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 20. maja 2011.

		Sl. 95. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2010.
		godina kovanja:	2010.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik Đorđa Vajferta
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 16. juna 2010.

		Sl. 96. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2009.
		godina kovanja:	2009.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik Milutina Milankovića
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 26. juna 2009.

		Sl. 97. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2007.
		godina kovanja:	2007.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik DositejaObradovića
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 10. decembra 2007.

		Sl. 98. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2006.
		godina kovanja:	2006.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, lik Nikole Tesle
		opis reversa:	Veliki grb Republike Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 30. jula 2006.

		Sl. 99. Kovani novac nominalne vrednosti 20 dinara u izdanju Narodne banke Srbije
		godina izdanja:	2003.
		godina kovanja:	2003.
		opis aversa:	oznaka nominalne vrednosti, zdanje hrama svetog Save na Vračaru
		opis reversa:	Znak Narodne banke Srbije
		legura:	70% Cu, 12% Ni, 18% Zn
		prečnik:	28 mm
		masa:	9,00 g
		u opticaju:	od 2. jula 2003.

Sl. 100. Kovanica NBS od 20 dinara sa reljefom hrama “Sveti Sava”

Sl. 101. Kovanica NBS od 20 dinara sa likom Nikole Tesle

Sl. 102. Kovanica NBS od 10 dinara u čast 25. Univerzijade

Sl. 103. Kovanica NBS od 5 dinara

Sl. 104. Kovanica NBS od 10 dinara

Sl. 105. Kovanica NBS od 1 dinara

Sl. 106. Kovanica NBS od 2 dinara

Sl. 107. Kovanica NBS od 5 dinara

Sl. 108. Kovanica NBS od 10 dinara

Proizvodnja bakra u pojedinim državama prikazana je u tabeli 3.
Tabela 3. Proizvodnja bakra u suverenim državama

Rang po suverenim državama	Država/Regija	Proizvodnja rude bakra (u tonama)
	Svet	15.100.000
1	Čile	5.360.800
2	SAD	1.220.000
3	Peru	1.049.933
4	Kina	915.000
5	Australija	875.000
6	Indonezija	817.796
7	Rusija	675.000
8	Kanada	606.958
9	Zambija	502.998
10	Poljska	497.200
11	Kazahstan	459.200
12	Papua Nova Gvineja	194.355
13	Argentina	180.144
14	Iran	150.000
15	Brazil	147.836
16	Meksiko	129.042
17	DR Kongo	131.400
18	Mongolija	129.675
19	Uzbekistan	103.500
20	Bugarska	99.000
21	Južnoafrička Republika	89.700
22	Švedska	86.746
23	Portugal	78.660
24	Laos	60.803
25	Indija	31.000
26	Turska	30.000
27	Bocvana	24.255
28	Mijanmar	19.500
29	Pakistan	18.700
30	Armenija	17.800
31	Filipini	17.700
32	Gruzija	14.600
33	Finska	13.000
34	Rumunija	12.179
35	Severna Koreja	12.000
36	Vijetnam	11.400
37	Srbija	11.100 (sa tendencijom rasta)
38	Španija	8.700
39	Republika Makedonija	7.054
40	Namibija	6.262
41	Mauritanija	5.031
42	Maroko	4.500
43	Tanzanija	3.285
44	Zimbabve	2.581
45	Japan	1.000
46	Kipar	900
47	Saudijska Arabija	604
48	Kolumbija	600
49	Albanija	400

LITERATURA

1.       http://www.wikipedia.org

2.       http://www.fbc-m.com/srpski/crveni_metal.php

3.       www.narodnimuzej.rs › ... › Srednji vek Zbirka vizantijskog, srpskog i evropskog srednjovekovnog novca ...

4.       www.nbs.rs/izlozbe/latinica/20/20.../index.htm NBS | CENTAR ZA POSETIOCE - Novac na tlu Srbije

5.       www.arheo-amateri.rs - Kovani novac Knjaževine i Kraljevine Srbije – Arheo-amateri Srbije

Nenad Radulović