MINERALNI RESURSI, POSLEDICE NJIHOVE EKSPLOATACIJE I PRIRODNI RESURSI BORSKOG REGIONA

Na tlu današnje Republike Srbije dešavale su se izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih 60 do 70 miliona godina, a sudbinski potres izazvan je izdizanjem velikih venačnih planina, prvo Alpa, na koje su se nadovezali Dinaridi i Karpati, jer se afrička kontinentalna ploča podvukla ispod evropske i zgužvala je kao hartiju. Ovakva burna geološka prošlost naročito je bila aktivna na tlu današnje Istočne Srbije, zbog čega tlo ovih prostora raspolaže neuobičajenim geološkim karakteristikama, što donekle objašnjava poreklo bogatstva raznim prirodnim resursima.

                Zahvaljujući takvoj svojoj burnoj geološkoj prošlosti Borski region spada u retke predele u svetu gde su kontrastni prirodni resursi smešteni u blizini jedni pored drugih ili jedni iznad drugih. Kao najveći i najznačajni je Nacionalni park “Đerdap”, Isto tako, nije redak slučaj da se na teritoriji Borskog regiona na površini nalaze parkovi prirode sa bogatim biljnim i životinjskim svetom (vidi tabelu 1), izvorištima geotermalnih voda (Brestovačka banja), a ispod ili u njihovoj blizini nalaze se rudna ležišta bogata bakrom i zlatom (poznata još iz praistorije), ali bogata i otrovnim ili teškim elementima, kao što su arsen, živa, olovo, cink, kadmijum, sumpor  itd.

Tabela 1. Zaštićeni parkovi i spomenici prirode na teritoriji Borskog regiona

Naziv i vrsta zaštićenog Prirodnog dobra

Opština i površina (u ha)

Kategorija

Stepen zaštite i Površina (u ha)

Spomenik prirode Lazarev kanjon	Bor-Boljevac	1755	prva	drugi	1755
Spomenik prirode Valja prerast – Šuplja stena	Majdanpek	8	treća	drugi	8
Strogi rezervat prirode Mustafa	Majdanpek	80	treća	prvi	80
Strogi rezervat prirode Felješan	Majdanpek	15	treća	prvi	15
Strogi rezervat prirode Konjska glava	Majdanpek	25	treća	prvi	25
Strogi rezervat prirode  Bukovo	Negotin	10	prva	prvi	10
Spomenik prirode Vratna	Negotin	3	treća	drugi	3
Spomenik prirode Zamna	Negotin	2	treća	drugi	2
Spomenik prirode Park šuma Badnjevo	Negotin	5	treća	drugi	5

Dugi niz godina  RTB Bor  se razvijao u potpunom kontrastu sa svojom prirodnom okolinom. Tokom svog razvoja RTB Bor je proizveo velike količine bakra i zlata, ali je u okolini svojih pogona i ljudskih naselja u Boru i Majdanpeku stvorio nekultivisana jalovišta, bogata ogromnom količinom raznih otpadnih (tehnogenih mineralnih sirovina) - jalovinskih komponenata (vidi sliku 1 i 2) u kojima su, sa aspekta proizvodnje bakra, koncentrisani razni nepoželjni, ali i poželjni neiskorišćeni elementi, koji naknadnom preradom mogu podići proizvodni prihod kompanije  (naprimer, bakar i plemeniti metali).

Sl. 1. Satelitski sanimak lokacija rudničkog otpada u okolini Majdanpeka

Sl. 2. Satelitski snimak lokacije rudničkog i topioničkog otpada u okolini Bora

U suštini, zahvaljujući civilizacijskom napretku tehnologije, danas gotovo da nema materijala ili elementa, čijom se eksploatacijom ne može ostvariti ekonomska korist. U relativno bliskoj budućnosti očekuje se primena razvoja novih tehnologija i tehnike za otkopavanje i dobijanje metala iz zaostalih ili novootkrivenih ležišta, kao i iz deponovanih vanbilansnih mineralnih resursa.

Potreba za većim profitom nameće nužnost poboljšanja domaće tehnološke efikasnosti na liniji proizvodnje bakra od rude do katode i njenog približavanja svetskim standardima. Naime, ta efikasnost u svetu iznosi preko 85 % dok je u RTB-u Bor tokom 2010 godine ta efikasnost iznosila samo 64 %.

Takođe, nameće se potreba povećanja sadržaja bakra u koncentratu. Zatim, tu je i potreba za smanjenjem utroška energije od nekadašnjih 7 tona ekvivalentnog uglja po toni proizvedenog bakra na 3,56 tona. Potrošnju električne energije od nekadašnjih 18,122 KWh po toni proizvedenog bakra treba smanjiti na svetski prosek od 5,335 KWh/t.

Realizacijom smanjenja navedenih troškova RTB Bor bi uspeo da smanji ukupnu cenu proizvodnje bakra od nekadašnjih 6.000 dolara po toni proizvedenog bakra na svega oko 1.400 dolara/t nakon izgradnje nove Topionice. Sve navedeno izvodljivo je samo ako se budu racionalnije koristili resursi zarobljeni u tzv. tehnogenim sirovinama (rudnička jalovina, flotacijska jalovina, topioničke šljake).

Sve stroži propisi u vezi zaštite životne sredine sa jedne strane i sve niže koncentracije metala u rudama sa druge strane, nameću pootrebu reciklaže tehnogenog otpada, kao i potrebu razvoja održivih ekoloških rešenja dobijanja metala iz primarnih materjala (rude i koncentrati), kao i sekundarnih sirovina (rudarski otpad,  industrijski otpad, metalurške šljake, pepeo od sagorevanja uglja i otpada itd.). Iz navedenih razloga Evropska Unija je pokrenula program “Biotechnology for Metal Bearing Materials in Europe „. Očekuje se da će se kroz ovaj projekat u perspektivi razviti takvi ekološko – metalurški procesi, koji će koristiti dobijanje potrebnih metala iz obnovljivih izvora bez ili sa što manje otpada, uz što nižu potrošnju energije. U tu svrhu uz pomoć bio – senzora i mikrobioloških istraživanja očekuje se razvoj nove biotehnologije u zatvorenim sistemima (bioreaktorima), koje bi u perspektivi trebale da zamene klasične metalurške procese kao što su prženje i topljenje.

MINERALNI RESURSI BORSKOG REGIONA

Borski region, prema sadržaju metaličnih resursa, spada u jedan od bogatijih regiona Srbije, ali je taj prirodni potencijal još uvek nedovoljno istražen i nedovoljno iskorišćen. Naime, radi se o značajnim mineralnim metaličnim resursima sa relativno niskim sadržajem metala, ali sa velikim rudnim rezervama, naročito u pogledu sadržaja bakra, olova, cinka, zlata, srebra, gvožđa i nekih retkih – rasejanih metala.

U pogledu nemetaličnih mineralnih sirovina borski region sigurno ima solidne potencijale, koji takođe nisu dovoljno istraženi. Očekuje se da će nova istraživanja pokazati da se na većim dubinama, pored većih koncentracija metaličnih mineralnih sirovina, kriju i potencijalna ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina, kao i čvrstih energetskih sirovina (naprimer uljani škriljci). Karta mineralnih resursa Borskog regiona prikazana je na sl. 3.

Sl. 3. Mineraloška karta Borskog regiona

Katastar potencijalnosti metaličnih mineralnih sirovina borskog

regiona

Katastar potencijalnosti metaličnih mineralnih sirovina Borskog regiona je prikazan u tabeli 2.

Tabela 2. Katastar potencijalnosti metaličnih mineralnih sirovina Borskog regiona

Redni br.	Lokacija	Mesto	Vrsta metala
1	Borska reka	Bor	Bakar, zlato, srebro
2	Kraku Bugaresku - Cementacija	Bor	Bakar, zlato, srebro
3	Cerovo	Bor	Bakar, zlato, srebro
4	Veliki Krivelj	Bor	Bakar, zlato, srebro
5	Brezonik, Tilva Roš, R2A	Bor	Bakar, zlato, srebro
6	Rudno telo T	Bor	Bakar, zlato, srebro
7	Depo šljake 1	Bor	Bakar
8	Valja Strž – Crni Vrh	Bor - Žagubica	Bakar
9	Čoka Marin 1	Majdanpek	Bakar, olovo, cink, bakar
10	Južni revir	Majdanpek	Bakar, srebro, zlato
11	Severni revir	Majdanpek	Bakar, srebro, zlato
12	Severni revir - Tenka	Majdanpek	Bakar, olovo, cink, zlato, srebro

Katastar aktivnih istraživanja metaličnih mineralnih sirovina na Borskom regionu prikazan je u tabeli 3.

Tabela 3. Katastar aktivnih istraživanja metaličnih mineralnih sirovina na Borskom regionu

Redni  br.	Naziv firme	Lokacija	Vrsta metala	Mesto
1	Dundee - plemeniti metali doo	Zlot	Zlato i obojeni metali	Bor
2	Mureks- rudarstvo i geologija	Moljsko-Beljanička zona	Zlato	Kučevo i Majdanpek
3	Dundee - plemeniti metali doo	Jasikova	Zlato i obojeni metali	Majdanpek i Bor
4	Bor	Krivelj - Brezonik	Bakar	Bor
5	Dundee - plemeniti metali doo	Breza	Plemeniti metali	Majdanpek
6	Dundee - plemeniti metali doo	Žagubica	Zlato, olovo, cink, bakar	Bor  i Boljevac
7	Dundee - plemeniti metali doo	Malinik	Srebro, olovo, cink, bakar	Bor  i Boljevac
8	Dundee - plemeniti metali doo	Straža	Srebro, olovo,cink, bakar	Bor  i Boljevac
9	Albite Nemetali doo	Deli Jovan	Zlato, srebro, bakar,bizmut, uran, volfram, hrom i   nikl	Majdanpek
10	Dundee - plemeniti metali doo	Čoka Kuruga	Bakar, zlato itd.	Majdanpek i Bor
11	Balkan Gold doo	Neresnica i Brodica	zlato	Kučevo
12	Rakita Exploration doo	Durlan potok	Zlato, bakar i prateće   rude	Bor  i Majdanpek
13	Rakita Exploration doo	Brestovac – Metovnica	Bakar, zlato i prateće   rude	Bor i Zaječar

Katastar aktivnih eksploatacionih polja metaličnih mineralnih sirovina na Borskom regionu prikazan je u tabeli 4.

Tabela 4. Katastar aktivnih eksploatacionih polja metaličnih mineralnih sirovina na Borskom regionu

Redni br	Naziv firme	Lokacija	Mesto	Godina	Vrsta metala
1	Rudnik bakra Majdanpek	Majdanpek	Majdanpek	1976	Bakar
2	Rudnik bakra Bor	Cerovo Cementacija	Bor	1991	Bakar
3	Rudnici bakra Bor doo	Bor Veliki Krivelj	Bor	2006	Bakar
4	RTB Bor- Grupa Bor	Čoka Marin	Majdanpek	2009	Bakar, zlato, srebro…

Prostorni raspored ležišta metaličnih mineralnih sirovina

borskog regiona

Prostorni raspored ležišta metaličnih mineralnih sirovina Borskog regiona prikazan je za bakar, olovo, cink, kalaj, molibden i volfram – videti sl. 4.

Sl. 4. Prostorni raspored ležišta bakra, olova, cinka, kalaja, molibdena i volframa na teritoriji Borskog regiona.

Međutim, u relativno skorijem periodu, pored novih nalazišta bakra, na prostoru borskog regiona otkriveno je i više ležišta zlata i srebra.

Prostorni raspored ležišta bakra na Borskom regionu prikazan je na sl. 5.

Sl. 5. Prostorni raspored ležišta bakra na Borskom regionu

Prostorni raspored ležišta olova i cinka na Borskom regionu prikazan je na sl. 6.

Sl. 6. Prostorni raspored ležišta olova i cinka na Borskom regionu

Prostorni raspored ležišta kalaja, molibdena i volframa na Borskom regionu prikazan je na sl. 7.

Sl. 7. Prostorni raspored ležišta kalaja, molibdena i volframa na Borskom regionu

Prostorni raspored ležišta zlata na borskom regionu prikazan je na sl. 8.

Sl. 8. Prostorni raspored ležišta zlata na borskom regionu

Prostorni raspored ležišta srebra na borskom regionu prikazan je na sl. 9.

Sl. 9. Prostorni raspored ležišta srebra na borskom regionu

Nemetalični resursi borskog regiona

Područje Borskog regiona raspolaže sa velikim količinama i nemetaličnih mineralnih sirovina, koje su nedovoljno istražene i nedovoljno iskorišćene. Pre svega, to se odnosi na karbonatne i silikatne mineralne sirovine, od čega se za sada najveće količine koriste u proizvodnji bakra, proizvodnji kreča, građevinarstvu, putnoj privredi, pri čemu se lokacije istraženih ležišta tih sirovina uglovnom nalaze na teritoriji Bora, Kučeva i Negotina. Na sl. 10 prikazan je pogon silikatne sirovine na lokalitetu “Deo” - Donja Bela Reka.

 Sl. 10. Pogon kvarca na lokalitetu “Deo” - Donja Bela Reka kod Bora

Utvrđene rezerve kvarcnih sirovina u okolini Bora kod Donje Bele Reke na lokaciji “Deo” iznose preko 1 milion tona.

Takođe, radi se i na istraživanju ležišta gline na lokaciji Dušanovac kod Negotina, gde su dosadašnje utvrđene rezerve ove nematalične mineralne sirovine od preko 69 miliona tona.

U perspektivi očekuje se da dubinska istraživanja utvrde nove bilansne rezerve čitave palete metaličnih mineralnih sirovina, ali isto tako i bilansne rezerve čitave palete nemetaličnih mineralnih sirovina, kao što su fluorit, kalcit, kvarc, gips, bentonit, kaolin, zeolit, volastonit, crveni granit, korund itd.

Katastar potencijalnosti nemetaličnih mineralnih sirovina borskog

regiona

Katastar potencijalnosti nemetaličnih mineralnih sirovina Borskog regiona prikazan je u tabeli 5.

  Tabela 5. Katastar potencijalnosti nemetaličnih mineralnih sirovina na Borskom regionu

Redni br.	Lokacija	Mesto	Vrsta nemetala
1	Potaj Čuka - sever	Bor	Kalcit
2	Kriveljski kamen	Bor	Karbonatna sirovina
3	Kop 5 - Zagrađe	Bor	Krečnjak
4	Deo	Bor	Kvarcni pesak
5	Deo kod Donje Bele Reke	Bor	Peščar
6	Slatina	Negotin	Krečnjak
7	Smiljkova glava	Negotin	Krečnjak

Katastar aktivnih istraživanja nemetaličnih mineralnih sirovina na području Borskog regiona prikazan je u tabeli 6.

Tabela 6. Katastar aktivnih istraživanja nemetaličnih mineralnih sirovina na području Borskog regiona.

Redni br	Firma	Lokacija	Vrsta nemetala	Mesto
1	Institut za rudarstvo I metalurgiju Bor	Dušanovac	glina	Negotin
2	Jugokaolin doo Zaječar	Rgotinsko brdo	krečnjak	Bor i Zaječar
3	Albite – Nemetali doo Zaječar	Rgotinski kamen	Kvarcni peščar	Bor
4	IGM Jugo Kaolin	Dušanovac	Opekarska glina	Negotin

Katastar aktivnih eksploatacionih polja nemetaličnih mineralnih sirovina na području Borskog regiona prikazan je u tabeli 7.

Tabela 7. Katastar aktivnih eksploatacionih polja nemetaličnih mineralnih sirovina na području Borskog regiona.

Redni br	Firma	Lokacija	Mesto	Godina	Vrsta nemetala
1	RTB Bor	Zagrađe	Bor	1974	Krečnjak
2	Rudnici bakra Bor	Krivelj	Bor	1974	Krečnjak
3	RBB Bor	Deo	Bor	2006	Kvarcni peščar
4	Hidroelektrane Đerdap doo	Slatina	Negotin	2007	Krečnjak

Potencijalnost juvelirskih sirovina Borskog regiona

Ovaj prirodni mineralni resurs na području Borskog regiona je takođe nedovoljno istražen, ali je registrovan na nivou pojave na lokaciji „Rgotina – Jelašnica“ (granično područje između Borskog i Zaječarskog regiona – kalcedon varijeteta ahata). Takođe, kao juvelirske sirovine mogu se koristiti svi lepi primerci bakarnih minerala, od kojih su svakako najlepši oni, koji pripadaju vrsti malahita, azurita i hrizokole. Izgled par vrsta Ahata, kao potencijalne juvelirske sirovine prikazan je na sl. 11.

 Sl. 11. Juvelirska sirovina Ahat

Energetski resursi borskog regiona

U granicama borskog regiona nema značajnih naznaka postojanja ležišta uglja. Jedini potencijalno značajni energetski resursi na području borskog regiona mogu se u perspektivi očekivati na polju istraživanja uljnih škriljaca, nafte i radioaktivnih sirovina. Od nabrojanih potencijalnih resursa najveću perspektivu ima istraživanje uljnih škriljaca zato što teritorija borskog regiona zahvata značajan deo tzv. „Senonskog tektonskog rova“. Ovo zbog toga što su istraživanja dela „Senonskog tektonskog rova“ na području Knjaževca i Boljevca dali pozitivne rezultate.

Naime, uljni škriljci u Republici Srbiji su dosta rasprostranjeni, a najzačajniji utvrđeni baseni su Aleksinački (sa oko 2 milijarde tona škriljaca i oko 200 Mt ulja), Vranjski, Senenonski tektonski rov, Valjevsko-Mionički, Zapadno-moravski, Kruševački, Babušnički, Kosanički, Niški i Levački. Osim Aleksinačkog, ostali baseni itraživani su na nivou C1 i C2 rezervi i ukupno procenjene rezerve u pobrojanim basenima su oko 4.8 milijardi tona škriljaca i 400 Mt ulja. Eksploatacija uljnih škriljaca se, za sada još ne vrši.

Na slici 12. prikazan je položaj Senonskog tektonskog rova Srbije, koji jednim svojim delom zahvata i područje Borskog regiona na potezu Bor-Majdanpek.

 Sl. 12. Knjaževački deo rova i njegov položaj u Senonskom tektonskom rovu Istočne Srbije

Smatra se da će ova vrsta resursa Republiku Srbiju u doglednoj perspektivi svrstati na deseto mesto u svetskim razmerama. Očekuje se da će glavni problem u eventualnoj budućoj eksploataciji ovog energetskog resursa predstavljati opasnost od zagađivanja životne sredine o čemu valja već sada razmišljati i tražiti najbolja tehnološka rešenja.

Naime, nakon iskopavanja uljni škriljci moraju da se transportuju do postrojenja za preradu. Nafta u uljnim škriljcima je u čvrstom stanju, te da bi se dobila, uljni škriljac mora da se u retortama zagreva na oko 700 stepeni Celzijusovih, pri čemu se koragen topi, a u sledećem koraku, pirolizom, izdvaja nafta. Nakon toga dobijena tečnost mora dodatno da se preradi pre nego što se pošalje u rafinerije, a iskorišćeni škriljci ostaju tu gde jesu. Na tom mestu nastaje problem: devet desetina na ovaj način prerađenih uljnih škriljaca je jalovina, koja se, istina, može vratiti tamo odakle je izvađena što bitno povećava cenu eksploatacije, a može se odlagati na deponije, što je jeftinije, ali sa ekološkog aspekta neprihvatljivo.

Prerada uljnih škriljaca ima dosta nepovoljnih aspekata po okolinu zbog emisije gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte, emisiju ugljenih, sumpornih i azotnih oksida. Sem toga za proizvodnju jednog litra nafte pogodne za preradu u rafinerijama potrebno je od dva do pet litara vode, koja kad prođe kroz proces prerade škriljaca nije više dobra za drugu vrstu upotrebe.

Alternativni način eksploatacije uljnih škriljaca je grejanje uljnih škriljaca dok su još pod zemljom, a zatim ispumpavanje dobijene tečnosti koja opet mora da se "krekuje", odnosno dovede u stanje pogodno za rafinerijsku preradu, što takođe podrazumeva veliku količinu zagađene vode.

Borski region ima i značajne neiskorišćene potencijele obnovljive energije vetra, zbog čega se Prostornim planom Timočke krajine planira izgradnja vetroelektrana odgovarajuće snage. Planom se rezerviše prostor u potencijalnim zonama u okviru kojih će se detaljnije izvršiti izbor mikrolokacija, a potencijalno najinteresantnije zone na području Borskog regiona ispunjavaju okolina Negotina i zona Podunavlja.

U pogledu nalazišta nuklearnih sirovina evidentirani su potencijali na lokaciji Plavna kod Negotina.

Što se tiče lociranja nalazišta nafte i gasa postoje neki nagoveštaji  na dubinama od preko 1000 m na lokalitetu sela Rtkova, Vajuge, Vrbice i Korbova.

Hidro - energetski potencijali borskog regiona

Zbog budućih povećanih potreba za zdravom pijaćom i tehnološkom vodom, kao i električnom energijom iz obnovljivih izvora, u ovom delu daju se podaci samo o stanju podobno utvrđenih hidro potencijala Borskog regiona, koji prostorno zahvata deo oblasti Dakijskog basena i deo Karpatsko balkanske  oblasti na metalogenetskoj karti Srbije.

Na području Dakijskog basena najveći gradovi su Negotin i Kladovo. Za potrebe vodosnabdevanja Negotina koriste se arterski izvori podzemnih voda iz sarmatskih krečnjaka.  Za snabdevanje Kladova koristi se kombinacija kaptiranih izvorišta iz terasnih naslaga i izgrađeni bunari u priobalju Dunava, što sve skupa iznosi oko 150 l/s, tako da te rezerve prevazilaze potrebe za duži vremenski period.

Na području Borskog regiona koje zahvata Karpato balkanoidsku oblast nalaze se gradovi Bor i Majdanpek. Bor većinom koristi vode sa područja na istoku Kučaja iz vertikalnih bunara podzemnih  karstnih izdani, čime su obezbeđene dovoljne količine za duži vremenski period. Trenutno Borski vodovod ima kapacitet od 423 l/s od čega je oko 60 % iz karstnih izdani.

Za potrebe RTB-a Bor trenutno se koristi akumulacija na Brestovačkoj reci (Borsko jezero), a u perspektivi je izgradnja akumulacije na Crnom Timoku kod Bogovine, što treba da reši problem vodosnabdevanja delova većih gradova Timočke Krajne (Boljevac, Bor, Zaječar i Negotin) za duži vremenski period, pošto je planirano da buduće akumulaciono jezero bude visine oko 60 m, dužine 9 km i širine 0,15-1 km, ukupne površine blizu 387 ha i zapremine od 77,3 miliona m³, sa hidroelektranom snage 5,5 MW. 

Pored navedenih sadašnjih i budućih hidroakumulacija najveći hidro - energetski potencijal Borskog regiona su svakako akumulacije Đerdap I kod Karataša uzvodno od Kladova i Đerdap II kod Kusjaka uzvodno od Prahova.

Đerdap I je izgrađen 1970 godine i raspolaže sa 12 generatora, od čega su 6 na delu brane, koji pripada teritoriji Srbije sa snagom od 1.058 MW, sa maksimalnim protokom od 4.800 m³, a 6 su na rumunskom delu brane. Akumulaciono jezero ima zapreminu od 1,38 milijardi m³. 

Đerdap II je izgrađen 1984. godine  i raspolaže sa 10 agregata po 27 MW, sa maksimalnim protokom od 422 m³.

Posebnu nedovoljno iskorišćenu hidro – energetsku pogodnost na teritoriji Borskog regiona imaju brze planinske reke, što je utvrđeno Katastrom lokacija za izgradnju malih hidroelektrana snage od 5-20 MW.

Razvoj nauke i tehnike doprineo je da se danas male hidroelektrane mogu instalirati gotovo svuda gde postoje jake rečne struje, ali izgradnja akumulacionih jezera na čistim planinskim rekama, pored mogućnosti za proizvodnju električne energije ima svojih prednosti i zbog sprečavanja opasnosti od poplava, napajanja gradskih i seoskih naselja zdravom pitkom vodom, navodnjavanja poljoprivrednih površina i snabdevanja industrijskih pogona. Katastar lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na teritoriji Borskog regiona prikazan je u tabeli 9.

Tabela 9. Katastar lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na teritoriji Borskog regiona

Redni br.	Reka	Naziv lokacije – link katastarskog lista	Mesto
1	Sikolska reka	Sikole	Negotin
2	Sikolska reka	Mokranje	Negotin
3	Jasenička reka	Karbulovo	Negotin
4	Jasenička reka	Popovica	Negotin
5	Zamna	Jabukovac	Negotin
6	Zamna	Malajnica	Negotin
7	Valja Mare	Urovica	Negotin
8	Kamenička reka	V.Kamenica	Kladovo
9	Lipa	Lipa I	Majdanpek
10	Lipa	Lipa II	Majdanpek
11	Jagnilo	Jagnilo I	Majdanpek
12	Velika Reka	Boljetina	Majdanpek
13	Zlatica	Zlatica	Majdanpek
14	Lozovica	Rudna glava	Majdanpek
15	Ljubova Reka	Gornjane	Bor
16	Beljevina	Kornjet	Bor
17	Zlotska Reka	Zlot	Bor
18	Zlotska Reka	Prevalje	Bor
19	Brestovačka Reka	Džanovo polje	Bor
20	Crni Timok	Metovnica	Bor

Hidro geološki resursi borskog regiona

Pored napred navedenih rečnih akumulacija, Borski region raspolaže i solidnim resursima podzemnih voda, od čega je, kao što je navedeno jedan deo već iskorišćen u obliku kaptiranih izvora za vodosnabdevanje naselja. Radi se o vrlo kvalitetnim vodama iz karstne sredine, pogodnim i za flaširanje. Na sl. 13. prikazan je izgled hidrogeološke karte Republike Srbije na kojoj se vidi raspored pogodnih podzemnih voda za flaširanje na teritoriji borskog regiona.

  

Legenda:

1. Tereni bez pogodnih podzemnih voda;

2. Tereni sa nepogodnim podzemnim vodama;

3. Tereni sa pogodnim slobodnim podzemnim vodama;

4. Tereni sa promenljivim osobinama;

5. Tereni sa pogodnim sapetim podzemnim vodama

Sl. 13. Pregledna karta rejonizacije Srbije po pogodnosti plitkih podzemnih voda za flaširanje

Resursi termomineralnih i mineralnih voda borskog regiona

 Borski region za sada nije dovoljno istražen u pogledu potencijalnosti mineralnih voda, jer se za takva istraživanja nisu u dovoljnoj meri javljali jasni nagoveštaji o verovatnoći postojanja takvih lokacija. Izuzetak je područje Brestovacka banja gde je zabeležena pojava 10 izvora.

Analizom vode Brestovačke Banje iz 1956. godine utvrđeno je da 1 litar vode sadrži najviše natrijuma i kalcijuma, nešto manje magnezijuma i kalijuma, a prisutni su i sulfati, bikarbonati, hlor, silicijum dioksid i gvožđe oksid. Temperatura vode kreće se od    36,5⁰   C do 40,5⁰ C. Ukupan kapacitet mineralnih voda Brestovačke banje iznosi oko 240 000 l dnevno.

Pored područja Brestovačka banja pojava termomineralnih voda registrovane su još kod sela Šarbanovac, kao i manje poznate lokacije u dolini Malog Peka kod Majdanpeka.

U vezi ostalih potencijala rezervi mineralnih voda na području Borskog regiona na dubinama od preko 1000 m na lokalitetu sela Rtkova, Vajuge, Vrbice i Korbova u naslagama tercijalne starosti javljaju se termomineralne vode sa 100 g/l natrijum hlorida, što ukazuje na ležišta soli.

Geotermalni resursi borskog regiona

Prema sadašnjem stepenu poznavanja geološkog sastava i hidrogeotermalnih karakteristika terena do dubine od 3000 m, u Karpato – Balkanidima postoji 20 konvektivnih hidrotermalnih saistema, od kojih su za područje borskog okruga od najvećeg značaja geotermalni izvori u Brestovačkoj banji.

Značaj korišćenja obnovljivih izvora čiste energije iz obnovljivih izvora usloviće u bliskoj budućnosti istraživanja i otkrića novih izvora geotermalne energije na prostoru borskog regiona. 

Literatura

1.      Grozdanka Bogdanović, Milan Trumić, Maja Trumić, Dejan V. Antić UPRAVLJANJE OTPADOM IZ RUDARSTVA – NASTANAK I MOGUĆNOST PRERADE

2.      Mineral deposits of Serbia – Ore deposit database

3.      Mineral deposits and Mineral districts of Serbia – Compilation map and GIS databases

4.      Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010 – 2020 godine

5.  Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara (Sl. Gl. RS br. 33/2012)

6.     Regionalna Agencija za razvoj Istočne Srbije - Profil Timočke Krajine

7.   Regionalna Agencija za razvoj Istočne Srbije – Regionalna strategija razvoja Timočke Krajine

8.     Ljubiša Andrić - Proizvodnja nemetaličnih mineralnih sirovina  

9. Univerzitet u Beogradu – STRATEGIJA UPRAVLJANJA MINERALNO – SIROVINSKIM KOMPLEKSOM REPUBLIKE SRBIJE

Nenad Radulović