IZVODLJIVOST DOBIJANJA RETKIH ELEMENATA I INDUSTRIJSKIH MATERJALA IZ TEHNOLOŠKOG OTPADA RTB-a BOR (Drugi deo - IZVODLJIVOST PRERADE TEHNOLOŠKOG OTPADA RTB-a BOR)

II.                   IZVODLJIVOST PRERADE TEHNOLOŠKOG OTPADA RTB-a BOR

U svim vrstama Tehnološkog otpada nastalog pri proizvodnji bakra u RTB-u Bor, sa aspekta primarne proizvodnje bakra, koncentrisani su razni nepoželjni materijali. Međutim, sa aspekta ekonomije, ti materijali sadrže veliki broj neiskorišćenih elementa, koji naknadnom preradom mogu podići proizvodni prihod kompanije  (dodatne količine: bakra, retkih elemenata, plemenitih metala, industrijskih sirovina i građevinskih materjala).

Sa aspekta ekologije Tehnološki otpad predstavlja opterećenje za životnu sredinu, a novim propisima se zabranjuje njegovo postojanje u dosadašnjem obliku, dok su granične vrednosti za ispuštanje novih toksičnih materija u životnu sredinu drastično pooštrene, kao i kazne za nepridržavanje usvojenih standarda.

Imajući u vidu navedeno, RTB Bor je prinuđen da traži načine za uklanjanje nagomilanih količina Tehnološkog otpada iz ranijeg perioda, uz istovremeno drastično smanjenje stvaranja novih količina Tehnološkog otpada.

Da bi se uklopio u novonastale uslove poslovanja RTB Bor se, uz pomoć Države, anganžuje u potrazi za strateškim partnerima, koji bi finansirali preradu nagomilanih količina Tehnološkog otpada iz ranijeg perioda, a radi smanjenja novih količina Tehnološkog otpada u budućnosti, RTB Bor je pristupio izgradnji savremenijih tehnoloških agregata za svoju osnovnu proizvodnju, koji će moći drastično da podignu nivo iskorišćenja na metalu (bakar, plemeniti metali, itd.) i smanje koncentracije ispuštenih otrovnih materija u životnu sredinu (sumpor, arsen, živa, kadmijum, olovo, itd), dok će nove deponije Tehnološkog otpada biti kultivisane (prekrivene zemljom i zasadima trave i drveća).

 Tokom ranije proizvodnje bakra, kao primarnog proizvoda RTB-a Bor, u raznim fazama postupka, nastajale su razne vrste i količine čvrstih, tečnih i gasovitih otpadnih materijala, kao što su rudne raskrivke, flotacijske jalovine, metalurške šljake, muljevi, otpadne rudničke i industrijske vode, otpadni gasovi.

Tehnološki otpad iz dosadašnje primarne proizvodnje bakra koncentrisan je uglavnom u sledećim oblicima:

-silikati,

-oksidi,

-karbonati,

-sulfidi,

-flotacijske jalovine,

-anodni mulj,

-šljake,

-otpadne vode i

-gasovi sa sadržajem sumpordioksida.

Navedeni sastav Tehnološkog otpada nastaje u raznim fazama proizvodnje bakra, počev od otkopavanja rude, obogaćivanja rude, metalurške prerade (hidrometalurgija i pirometalurgija) računajući i elektrolitičku rafinaciju bakra.

Velike količine silikatnih, oksidnih i karbonatnih tehnoloških otpadnih materjala nastaje u procesu otkopavanja rude. Oni se uglavnom tretiraju kao “raskrivka”- površinski sloj materijala, koji pokrivaju rudno telo (uglavnom zemlja, organski delovi biljaka, kvarcni pesak, gline, oksidi gvožđa i krečnjak). Kvarcni pesak, gline, oksidi gvožđa i krečnjak su u površinskim delovima rudnih depozita bakra često izmešani međusobno, a u samom rudnom depozitu nalaze se izmešani sa bakrom, plemenitim metalima i mnogim drugim retkim elementima u raznim međusobnim odnosima, zbog čega je poželjno da se još kod otkopavanja rudne raskrivke koriste separacione tehnike za razdvajanje i koncentrisanje pojedinih materijala i retkih elemenata, koji se kasnije mogu separatno izdvajati.

Početna tehnologija dobijanja bakra u Boru bila je usmerena isključivo na dobijanje bakra, dok su ostali prateći materjali i elementi u rudi tretirani kao jalovinske i nepoželjne komponente, koje samo otežavaju i poskupljuju proces proizvodnje bakra. Odvajanje drugih korisnih materjala i visoko vrednih elemenata od bakra ranije je bila tehnološka privilegija stranih kompanija, jer sa izvozom sirovog bakra izvoženi su i retki elementi. Za njihovo izdvajanje iz bakronosnih sirovina, pored tehnološkog znanja bilo je potrebno anganžovanje dodatne tehnike, radne snage i energije.

Napredak nauke u svetu uslovio je veću potrošnju retkih i plemenitih materjala i sirovina, ali je to ujedno doprinelo primeni novih tehničkih dostignuća u raznim oblastima, tako da je postalo veoma profitabilno vršiti preradu Tehnološkog otpada, koji je u okviru RTB-a Bor godinama skladiran kao rudarska i metalurška jalovina.

Od svih Tehnoloških otpada RTB-a Bor najveći ekonomski značaj imaju anodni mulj, primarne otpadne rudničke i vode elektrolize, kao i metalurške šljake. Prerada ostalih  Tehnoloških vrsta otpada će se obavljati manje zbog ekonomskih, a više zbog ekoloških razloga. Tu pre svega spadaju topionički gasovi, sekundarne otpadne vode, flotacijske jalovine i rudničke raskrivke.

Kao što je poznato prerada anodnog mulja u RTB-u Bor vrši se već više decenija radi dobijanja dodatnih količina bakra, a pogotovo radi dobijanja plemenitih metala (srebra, zlata, platine i paladijuma). Tokom takve prerade vršeno je uklanjanje zaostalog bakra, zatim selena i telura, a tokom dalje prerade i dobijanje germanijuma, Takva prerada u početku je vršena više zbog eliminacije njihovog smetanja u dobijanju plemenitih metala, ali kada su njihove cene i tražnja na svetskom tržištu skočile, njihovo izdvajanje je dobilo i veći ekonomski značaj.

Kao što je napomenuto, nova tehnološka rešenja otvaraju perspektivu jeftinijeg i efikasnijeg separatnog odvajanja raznih metaličnih i nemetaličnih sirovina iz rudnih iskopa. Naime, poznato je da rude bakra prate oksidni i sulfidni minerali gvožđa, češće pirit i halkopirit, koji su  često i nosioci plemenitih metala. Zbog toga, nameće se tehnološka potreba da se rude bakra sa sadržajem plemenitih metala, gvožđa, nikla i kobalta, pre njihove flotacijske prerade, podvrgnu gravitacionim metodama, radi izdvajanja srebra, zlata i grupe platinskih metala, a zatim i elektromagnetnim metodama, radi izdvajanja magnetičnih oksidnih minerala gvožđa (magnetita i hematita), nikla i kobalta, koji se nakon toga, radi koncentrisanja, mogu podvrgnuti oksidnoj ili obrnutoj flotaciji gde odgovarajući reagensi podstiču hidrofobičnost korisnih komponenti a istovremeno podstiču hidrofiličnost jalovinskih komponenti, koje mehurići vazduha dižu na površinu odakle se skidaju preko preliva. Ova metoda obrnute flotacije je pogodna za minerale gvožđa i fluorit.

Ležišta rude gvožđa na prostorima tzv. “Gvozdenih šešira”, metalurške šljake, korišćenje piritnih ogoretina uz pomoć tehnološkog napredka u perspektivi daju realnu pretpostavku da će RTB Bor paletu svojih proizvoda proširi i sa sirovinama za proizvodnju gvožđa i čelika.

Naime, odavno je poznato da je područje u okolini Majdanpeka i Kučeva, ali i na drugim lokacijama Borskog regiona, kao i u drugim delovima Srbije, pored nalazišta ruda bakra, olova, cinka, nikla, plemenitih metala itd., bogato i rudama gvožđa. Tehnološki napredak u svetu doprineo je konstruisanju malih mobilnih rudarskih postrojenja, koja se po potrebi mogu brzo instalirati i premeštati sa jedne na drugu lokaciju i koja se mogu prilagoditi i uklopiti gotovo u svaki, već postojeći, tehnološki postupak otkopavanja i obogaćivanja rude bakra, čija su nalazišta često isprepletana sadržajem minerala gvožđa, nikla i kobalta.

Zahvaljujući ovim tehničkim mogućnostima u perspektivi je izvodljiva efikasna separacija rudnih metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina u zavisnosti od njihovih fizičko-hemijskih osobina. Konkretno, izvodljivo je izdvajanje oksidnog gvožđa iz rude bakra pomoću raznih tipova i veličina mobilnih magnetnih separatora sa automatskim čišćenjem, koji se mogu instalirati u bilo kojoj fazi postupka prerade bakarnih sirovina, radi efikasnog izdvajanja magnetičnih čestica (iz sirovinske baze RTB-a najznačajniji su: gvožđe, kobalt i nikal).

Navedeni magnetni separatori proizvode se za sve tehnološke oblike mineralnih sirovina (čvrste, rasute, suve, mokre, tekuće i lako propustljive smese).

Nakon ovih postupaka iz rude bakra bilo bi poželjno izdvojiti sulfidni mineral gvožđa – pirit, radi njegovog obogaćivanja i pripreme za pirometaluršku preradu.

Naime, zbog prisustva velikih količina minerala pirita u rudama bakra, nameće se potreba posebne proizvodnje i prerade koncentrata pirita, što je u više navrata rađeno u RTB-u Bor, ali ta proizvodnja i prerada nije trajno zaživela u praksi iz različitih razloga, pre svega, što se nije našla izvodljiva mogućnost plasmana viška sumporne kiseline i piritnih ogoretina, kao i zbog enormnog zagađenja životne sredine.

Ukoliko se u perspektivi otklone navedene smetnje, postoji izvodljiva mogućnost da RTB Bor, nakon izgradnje Nove Topionice bakra, preuredi jednu ili obe tehnološke linije, iz tehnološke šeme dosadašnjeg načina prerade bakra, radi prženja koncentrata pirita. Proizvodnja koncentrovanog sumpor dioksida prženjem pirita omogućila bi obogaćivanje ostalih količina gasova iz buduće Nove Topionice, čime bi buduća fabrika sumporne kiseline dobila mogućnost efikasnog i stabilnog snabdevanja sumpor dioksidom, a grad i okolina zaštićeniju životnu sredinu. Ukoliko se ne nađe izvodljiva mogućnost plasmana sumporne kiseline, postoji izvodljiva mogućnost da se sumpor iz Topioničkih gasova koncentriše u elementarnom obliku, jer su njegovo skladištenje i transport mnogo jeftiniji i bezbedniji od skladištenja i transporta saumporne kiseline, a od elementarnog sumpora se naknadno uvek mogu proizvesti proizvodi poput sumporne kiseline ili gipsa.

Ovde treba spomenuti i izvodljivost prerade smeše metalurških gasova sa niskim procentom sumpor dioksida i ugljendioksida pomoću konvencionalnih filtera (Bah House filteri) sa elektronskim snopovima, pri čemu se sumpordioksid uz prisustvo amonijaka prevodi u veštačko đubrivo u obliku amonijum sulfata i amonijum sulfo nitrata.

Većom proizvodnjom sumporne kiseline RTB Bor bi dobio mogućnost njenog većeg korišćenja za luženje veće količine siromašnih bakarnih ruda, tako da bi se na ovaj način obezbedio siguran i ekonomičan plasman sumporne kiseline, jer bi se troškovi njene proizvodnje višestruko otplatili hidrometalurškom proizvodnjom novih količina bakra, ali i drugih metala iz siromašnih – vanbilansnih sirovina.

Tokom flotacijske prerade bakarnih ruda, kao Tehnološki otpad stvara se flotacijska jalovina u ogromnim količinama. Ako se uzme u obzir da je taj materjal do momenta svog nastajanja opterećen troškovima otkopavanja, transporta, drobljenja, mlevenja i flotiranja, a da se nakon toga odbacuje potpuno neiskorišćen uz dodatne troškove za izradu prostora za njegovo skladiranje i uz izazivanje dodatnih ekoloških problema, jasno je da bi korišćenje ovog materjala za dobijanje korisnih materjala i elemenata uveliko rasteretilo troškove proizvodnje bakra.

Ako se pogleda prosečni hemijski sastav flotacijske jalovine, vidi se da je to izvanredna sirovinska baza za višenamensku eksploataciju, radi dobijanja dodatnih količina bakra i plemenitih metala, kao i staklo-keramike, staklene vune i cementa.

Preradom dobijene sirove staklo-keramičke mase mogli bi se dobiti odlivci i otpresci za razne namene, obzirom da bi bili izrađeni od materijala sa sitnim kristalima, bez pora, praznina i gasnih mehurića, sa visokom čvrstoćom i veoma niskim termičkim koeficijentom diletacije, uz otpornost na temperature do 1000 ⁰ C.

Ovde treba napomenuti da je iz flotacijske jalovine, uz odgovarajuće hemijske korekcije i uz primenu posebnog temperaturnog režima izvodljiva i proizvodnja staklo-keramike otporne na kiseline i alkalije, što bi obezbedilo njenu široku primenu u hemijskoj industriji. Bilo bi izvodljivo da se takva staklo-keramička masa lije u oblicima od kojih se kasnije mogu izrađivati razni predmeti na mašinama za obradu (strugovi, glodalice, bušilice, nareznice navoja itd.).

Takođe, uz odgovarajuću hemijsku korekciju i tehnološki postupak bila bi izvodljiva proizvodnja staklo-keramike sa svojstvima prirodnog opala, radi izrade juvelirskih proizvoda i ukrasa, posuđa, ukrasnih ploča, sanitarnih uređaja, itd. Uz odgovarajuću hemijsku korekciju i tehnološki postupak bila bi izvodljiva i izrada vatrostalne staklo-keramike. Primerci staklo-keramike izrađeni od Tehnološkog otpada RTB-a Bor prikazani su na sl. II.1.

Flotacijska jalovina je takođe izvanredna veštačka sirovina i za izradu raznih vrsta cementa i palete građevinskih proizvoda (od cigle do crepova). 

Metalurške šljake su izvanredna sirovina, pre svega, za dobijanje bakra (u ovim šljakama ima bar duplo više bakra nego u prosečnoj rudi bakra), kao i drugih metala (naprimer zlata).

Iz primarnih otpadnih rudničkih i otpadnih voda elektrolitičke rafinacije izvodljivo je dobijanje bakra kombinacijom metoda hidro i piro metalurgije.

Na osnovu navedenog, na sl. II.2. prikazana je tehnološka šema izvodljivosti prerade Tehnološkog otpada iz primarne proizvodnje bakra RTB-a Bor.

Nenad Radulović

IZVODLJIVOST DOBIJANJA RETKIH ELEMENATA I INDUSTRIJSKIH MATERJALA IZ TEHNOLOŠKOG OTPADA RTB-a BOR (Prvi deo - UVOD)

IZVOD

U radu se razmatra izvodljivost dobijanja retkih elemenata i industrijskih materjala iz Tehnološkog otpada RTB-a Bor (Anodnog mulja, Šljake, Flotacijske jalovine, Pirita, Otpadnih voda, Otpadnih gasova, Rudničke raskrivke).

52

SADRŽAJ
 

I.       UVOD.. 1

II.      IZVODLJIVOST PRERADE TEHNOLOŠKOG OTPADA RTB-a BOR. 16

II.1. IZVODLJIVOST PRERADE ANODNOG MULJA.. 23

II.1.1. Tehnološke šeme prerade anodnog mulja. 24

II.1.2. Izvodljivost dobijanja bakra iz Anodnog mulja. 26

II.1.3. Izvodljivost dobijanja selena iz Anodnog mulja. 29

II.1.4. Izvodljivost dobijanja telura iz Anodnog mulja. 31

I.1.5. Izvodljivost dobijanja srebra iz Anodnog mulja. 33

II.1.6. Izvodljivost dobijanja germanijuma iz Anodnog mulja. 35

II.1.7. Izvodljivost dobijanja zlata iz Anodnog mulja. 39

II.1.8. Izvodljivost dobijanja grupe platinskih metala iz Anodnog mulja. 40

II.1.8.1. Izvodljivost dobijanja platine iz Anodnog mulja
II.1.8.2. Izvodljivost dobijanja paladijuma iz Anodnog mulja
II.1.8.3. Izvodljivost dobijanja osmijuma iz Anodnog mulja
II.1.8.4. Izvodljivost dobijanja iridijuma iz Anodnog mulja
II.1.8.5. Izvodljivost dobijanja rodijuma iz Anodnog mulja
II.1.8.6. Izvodljivost dobijanja rutenijuma iz Anodnog mulja

. 40

II.2. IZVODLJIVOST PRERADE TOPIONIČKE ŠLJAKE. 41

. 41

II.3. IZVODLJIVOST PRERADE FLOTACIJSKE JALOVINE. 41

.. 41

. 42

II.4. IZVODLJIVOST PRERADE PIRITA.. 42

II.4.1. Izvodljivost dobijanja i prerade sumpor dioksida iz pirita. 42

II.4.2. Izvodljivost dobijanja i prerade sirovine gvožđa iz pirita. 42

II.4.3. Izvodljivost dobijanja gipsa  iz pirita. 44

II.5. IZVODLJIVOST PRERADE OTPADNIH VODA.. 44

II.5.1. Izvodljivost dobijanja bakra iz otpadnih voda. 51

II.6. IZVODLJIVOST PRERADE OTPADNIH GASOVA.. 51

II.6.1. Izvodljivost dobijanja sumporne kiseline iz otpadnih gasova. 51

II.6.2. Izvodljivost dobijanja sumpora iz otpadnih gasova. 51

II.6.3. Izvodljivost dobijanja gipsa iz otpadnih gasaova. 51

II.6.4. Izvodljivost dobijanja veštačkog đubriva iz otpadnih gasova. 51

II.7. IZVODLJIVOST PRERADE RUDNIČKE RAKRIVKE. 52

II.7.1. Izvodljivost dobijanja građevinskih materijala iz rudničke raskrivke. 52

III.         LITERATURA


I. UVOD     52


Rudarsko-topioničarski basen Bor je jedini proizvođač bakra i plemenitih metala (zlata, srebra i paladijuma) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka. Tokom jednovekovnog rudarenja i proizvodnje bakra ostavile su impresivne podatke o ostvarenim količinama i potvrdile potencijalnost ležišta, koja su dosad eksploatisana. Zaključno sa 2011. godinom, otkopano je više od 750 miliona tona bakarne rude, proizvedeno oko 3.353.000 tona bakra, 155.514 kliograma zlata, 971.030 kilograma srebra i uklonjeno više od 1.820 miliona tona raskrivke koja je prethodni uslov, ali i stalni pratilac eksploatacije rude na površinskim kopovima. Resursi borskog i majdanpečkog rudarstva su dugotrajni, jer dosad nije iskorišćena ni njihova polovina. Overene geološke rudne rezerve iznose oko 1,38 milijardi tona rude i sadrže oko 5,1 milion tona bakra, 202 tone zlata i 1.477 tona srebra. Potvrđeni resursi, sa prosečnom godišnjom eksploatacijom od 26 miliona tona rude, garantuju proizvodnju bakra u narednih 50 godina.

Kompaniju RTB Bor Grupa čine Rudarsko Topioničarski Basen Bor D.O.O. matično preduzeće, Rudnici bakra Bor zavisno preduzeće, Rudnik bakra Majdanpek zavisno preduzeće i Topionica i Rafinacija bakra Bor zavisno preduzeće.

Osnovna delatnost Matičnog preduzeća RTB-a Bor je upravljanje globalnom poslovnom politikom kompanije, njenim kapitalom, razvojem itd.

Zavisno preduzeće Rudnici bakra Bor u svom sastavu ima dva rudnika sa površinskom eksploatacijom (Površinski kopovi „Veliki Krivelj“ i „Cerovo“), jedan rudnik sa podzemnom eksploatacijom (rudnik „Jama“), jedan rudnik sa podzemnom eksploatacijom u pripremi „Borska Reka“) i dva pogona za pripremu mineralnih sirovina (Flotacije „Veliki Krivelj“ i „Bor“).

Zavisno preduzeće Rudnik bakra Majdanpek u svom sastavu ima Površinski kop “Majdanpek” i Flotaciju “Majdanpek”.

Zavisno preduzeće “Topionica i Rafinacija Bor” u svom sastavu ima sledeće pogone:

“Topionicu”, “Elektrolizu”, “Fabriku sumporne kiseline”, “Livnicu bakra i bakarnih legura”, “Fabriku bakarne žice”, “Transport”, “Energanu”, “Fabriku soli metala”, i “Fabriku armatura”.

Prema informacijama sa sajta: http://rtb.rs/ delatnosti pojedinih pogona Rudnika bakra Bor su:

Površinski Kop “Veliki Krivelj” (Sl. I. 1. ) je otpočeo sa radom 1979. godine. Raskrivanje je trajalo do 1982., a godinu dana kasnije ležište je počelo da se eksploatiše. Od 1983. godine do danas otkopano je oko 194,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,342 %, što ukupno iznosi oko 665.000 t bakra u rudi. Da bi se dobio ovaj bakar bilo je neophodno da se otkopa oko 178,8 miliona tona jalovine (koeficijent raskrivke 0,92). Preostale overene geološke rudne rezerve iznose preko 617 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,32 %, dok su bilansne 474,3 miliona tona, sa prosečnim sadržajem 0,323 %. Ukupno, ležište „Veliki Krivelj“ sa 1.533.821 tona bakra u rudi i predviđenim povećanjem kapaciteta na 10,6 miliona tona rude godišnje, predstavlja potencijal za eksploataciju u narednih 45 godina. Inače rudnik je konvencionalnog tipa, a masovna eksploatacija obavlja se visokokapacitativnom opremom. Za bušenje se koriste bušilice prečnika 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri velikog kapaciteta, čija je zapremina kašike 15 m³ i 22 m³. Transport do drobiličnih postrojenja za rudu i jalovinu obavlja se kamionima nosivosti 220 tona. U periodu 2007-2010. godine nabavljena je sledeća rudarska oprema: pet kamiona nosivosti 220 tona, pet kamiona nosivosti 150 tona, jedan bager od 22 m³, jedan bager od 15 m³, tri buldožera i po jedna bušilica i grejder. Od juna 2011. biće isporučena i preostala ugovorena oprema i to: pet kamiona nosivosti 220 tona, jedan kamion nosivosti 150 tona, bager od 22 m³, bager od 15 m³ i dve bušilice. Krajem 2010. godine produžena je strela na odlagaču za 45 metara radi direktnog odlaganja jalovine sa kopa „Veliki Krivelj“ u otkopani prostor starog Borskog kopa. U narednih 10-15 godina kapacitet otkopavanja biće 10,6 miliona tona rude godišnje, sa srednjim sadržajem bakra od 0,28 % do 0,38 %. Godišnje će se, u narednih pet godina, sklanjati i oko 20 miliona tona jalovine, a nakon toga će koeficijent raskrivke biti povoljniji. U cilju pripreme površinskog kopa „Veliki Krivelj“ za otkopavanje 30,5 miliona tona iskopina godišnje, paralelno sa nabavkom nove rudarske opreme, u toku je i nova razvojna faza i investicioni ciklus proširenja granica ležišta. 

Flotacija „Veliki Krivelj“ (Sl. I.2.) je puštena u probni rad decembra 1982. godine. Projektovana je i izgrađena za godišnji kapacitet od osam miliona tona rude, sa trostepenim drobljenjem rude i dvostadijalnim mlevenjem u tri identične mlinske sekcije. Tri godine kasnije, Institut za bakar iz Bora izvršio je reprojektovanje, pa se u kriveljskoj flotaciji 1985. godine sa selektivnog flotiranja rude prešlo na kolektivno. Od početka proizvodnje 1983. godine do danas, Flotacija je proizvela 2.765.063 tona suvog koncentrata bakra sa prosečnim kvalitetom od 19,68% Cu i iskorišćenjem od 81,6%, što ukupno iznosi 544.112 tona bakra u koncentratu. Na osnovu verifikovanih rudnih rezervi, stanja rudarskih radova i opremljenosti, površinski kop „Veliki Krivelj“ treba da bude nosilac masovne proizvodnje kvalitetnog koncentrata bakra koji će se od 2014. godine prerađivati u novom pirometalurškom postrojenju. Jer, Projektom rekonstrukcije topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline predviđena je godišnja prerada 300 do 350 hiljada tona koncentrata bakra iz sopstvenih sirovina. S’ obzirom na to da su instalisane mašine i agregati tehnološki zastareli i da posle 30 godina rada postižu i nezadovoljavajuće tehnološke parametre, uz visoke operativne troškove, sveobuhvatna rekonstrukcija postojeće i nabavka nove opreme za flotaciju Veliki Krivelj se krajem 2010. godine nametnula kao nužno rešenje. Ugovor o rekonstrukciji Flotacije u Velikom Krivelju sklopljen je u martu sledeće godine sa kompanijom „Metso Minerals“ i njime je predviđeno da najkasnije do kraja 2011. godine tamo budu ugrađene nove flotacione mašine. Predviđeno je, takođe, da kompletan proces proizvodnje bude automatizovan, mlevenje i klasiranje u domeljavanju rekonstruisano, a pogon filtraže repariran. Ciljevi investicija su da sa minimalnim zastojem i ulaganjem bude servisirana i obnovljena oprema koja se može i dalje koristiti, ali i spremanje sistema za godišnju preradu 10,5 miliona tona rude godišnje. Rekonstrukcija kriveljske flotacije omogući će povećanje tehnoloških parametara prerade, pa će vremesnko iskorišćenje biti 96%, tehnološko minimum 87 %, a kvalitet koncentrata 21 %, uz maksimalna iskorišćenja na plemenitim metalima i vlagu u koncentratu od devet %.

Podzemni rudnik u Boru, „Jama“ (Sl. I.3.) kontinuirano radi od 1902. godine. Rekordni proizvodni rezultati zabeleženi su u periodu od 1996. do 1998. godine kada se godišnje otkopavalo i do 1,9 miliona tona rude. U Jami se trenutno otkopavaju rudna tela „Brezonik“ i „T“. Preostale rudne rezerve u rudnom telu „Brezonik“ iznose 475.000 tona, sa srednjim sadržajem bakra od 1,25%. Overene geološke rezerve u rudnom telu „T“ iznose 239.000 tona, sa srednjim sadržajem bakra od 5,095% i srednjim sadržajem zlata od 2,621 g/t rude. Otkopavanje u ovim rudnim telima planira se tokom 2011. i 2012. godine. U toku su pripremni radovi za eksploataciju rudnog tela „T1“ u kojem ima oko 350.000 t rude sa srednjim sadržajem bakra od 1,897% i zlata od 0,822 g/t rude.

Flotacija Bor (Sl. I.4.) ima dva pogona.

Stara flotacija je instalirana 1942. godine. a 1933. godine je puštena u rad prva industrijska flotacija za preradu rude bakra borskog orudjenja.

Nova flotacija je puštana u rad sledećim rasporedom : 26.12.1969. godine, „C“ sekcija, 15.05.1970. godine „B“ sekcija i 27.07.1973. godine „A“ sekcija. U radnom pogonu postojale su tri mlinske sekcije, odnosno sekcije za mlevenje rude. Sekcija A je imala projektovani kapacitet 2,0 Mt, a sekcije B i C imaju projektovani kapacitet po 1,25 Mt godišnje. Pošto je sekcija A dislocirana na rudnik Cerovo, u ovoj flotaciji postoje sekcije B i C, koje se koriste za usitnjavanje i flotiranje jamske rude i šljake.

Rudnik Jama – Borska Reka (u pripremi –Sl. I.5.)

Postojeća infrastruktura pogona Jama (prostorije i objekti, izvozna postrojenja, sistem transporta i drobljenja, sistem odvodnjavanja i ventilacije sa energetskim kapacitetima) povećava vrednost potencijalnih rudnih rezervi. U ležištu „Borska reka“ proračun ukupnih geoloških rezervi zahvaćenih blok-modelom u konturi graničnih sadržaja 0,3% Cu koji pripadaju A, B, C₁ i C₂ kategorijama između etaža k+25 m i k-995 m iznosi preko milijardu tona rude i više od 5,5 miliona tona bakra, a u kategorijama A, B i C₁ iznosi 556,9 miliona tona rude i 3,15 miliona tona bakra sa pratećim elementima (zlato, srebro, molibden i dr.). Bilansne rezerve overene su na osnovu podataka istraživanja i tehno-ekonomske ocene u delu ležišta iznad k-455 m. Do ovog nivoa obračunato je ukupno oko 319,9 miliona tona rude sa 0,50 % Cu; zlata 0,204 g/t rude i molibdena 35,89 g/t rude.

Površinski kop Cerovo (Sl. I.6.) nalazi se u rudnom polju Mali Krivelj – Cerovo, 15 kilometara severozapadno od Bora. Na ovom lokalitetu otkrivena su rudna tela „Cerovo – Cementacija 1“, „Cerovo – Cementacija 2“, „Cerovo – Cementacija 3“, „Cerovo – Cementacija 4“, ležište „Drenova“ i „Cerovo – primarno“. Ovaj površinski kop pripada porfirskom tipu ležišta, sa osnovnom mineralizacijom nastalom u hidrotermalno izmenjenim andezitskim stenama.
Glavni nosilac bakronosnog orudnjenja je mineral halkopirit praćen bornitom, dok je pirit najzastupljeniji mineral u orudnjenju. U manjoj meri zastupljeni su halkozin, kovalin i azurit. Ležište „Cerovo – Cementacija 1“ otkopavano je u periodu od 1993. do 2002. godine. Tada je eksploatacija obustavljena i to nakon otkopavanja blizu 20 miliona tona rude i proizvodnje 97,5 hiljada tona bakra u koncentratu, 1,2 tone zlata i 8,3 tone srebra. Povoljniji poslovni ambijent i tržišni uslovi, u dobroj meri diktirani dobrom cenom bakra na Londonskoj berzi metala, otvorili su 2011. godine kombinatu bakra mogućnost za obnavljanje proizvodnje u zapostavljenom rudniku „Cerovo – Cementacija 1“, gde je ostalo da se otkopa još 14 miliona tona rude srednjeg sadržaja 0,31%. Nova sagledavanja pokazala su da proizvodnja u njemu, ali i u ostalim ležištima koja pripadaju kompleksu „Cerovo“, i imaju ukupno 320 miliona tona rude, može biti rentabilna i sa prosečnom godišnjom cenom bakra od šest hiljada dolara za tonu. Na kopu „Cerovo – Cementacija 1“ postoji sva potrebna infrastruktura: pristupni putevi, vodovodna i kanalizaciona mreža, elektroenergetsko napajanje sa trafo stanicom i benzinskom pumpom, telefonska mreža, sistem odvodnjavanja itd. Takođe, tu je i postrojenje za pripremu i preradu rude do nivoa mlevenja. Sve to će, uz neophodnu rekonstrukciju, revitalizaciju i dogradnju, i dalje biti u funkciji. Defektaža opreme, instalacija agregata i objekata na tehnološkoj liniji za preradu rude pokazala je da za dovođenje celog pogona u funkcionalno stanje i to za instalisani kapacitet od dva i po miliona tona rude godišnje, nisu potrebna velika ulaganja.

Pogon Istražni radovi (Sl. I.7.) osnovan je 1952. godine i posluje u sastavu Rudnika bakra Bor. Za Basen, a po potrebi i za treća lica, obavlja rudarska i dubinska bušenja, a od 1986. godine bavi se i proizvodnjom dijamantskih kruna, bušaćeg pribora i opreme za geološka istraživaanja, pre svega za sopstvene potrebe.

Fabrika kreča Zagrađe (Sl. I.8.)

Dosadašnja geološka istraživanja na području Timočke krajine ukazuju da je ovaj region bogat i nemetalima. Istraživanja krečnjaka usmerena su na Zagrađe kod Bora. Prva istraživanja kvaliteta i potencijala urađena su još daleke 1958. godine. Na osnovu tih rezultata i kasnijih analiza došlo se do zaključka da je krečnjak sa ovog lokaliteta dobrih fizičko-mehaničkih osobina i povoljnog hemijskog sastava, te da se može koristiti za proizvodnju kreča. Prve peći za dobijanje komadnog kreča izgrađene su po italijanskoj tehnologiji i potpaljene 1967. godine. Pored komadnog kreča, u Zagrađu se za potrebe flotacija u Boru i Majdanpeku, proizvodi i hidratisani kreč za potrebe građevinarstva.

Prema informacijama sa sajta: http://rtb.rs/ delatnosti pojedinih pogona Rudnika bakra Majdanpek su:

Površinski kop Majdanpek (Sl. I.9.)

Prve rezerve rude bakra u Majdanpeku, u „Južnom reviru“, utvrđene su krajem 1953. godine i tada su iznosile 85 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,83 odsto. Na osnovu njih, a uz pretpostavku daljeg istraživanja, Savezno izvršno veće SFRJ donelo je 16. aprila 1954. godine Rešenje o osnivanju preduzeća „Rudnik bakra Majdanpek“.
Tri godine kasnije, u julu 1957., odobrena su sredstva za izgradnju Rudnika, a tada su počeli i prvi radovi, odnosno pripremanje prve etaže za površinski kop „Južni revir“ i terena za izgradnju primarnog drobljenja. Krajem 1958. godine, na koti +620 m brda „Švajs“, počeli su prvi radovi „na jalovini“, a za te poslove u Majdanpek su stigla četiri kamiona marke „EUKLID“.

Prve tone koncentrata bakra isporučene su u Bor 25. juna 1961. godine, a tada je svečano obeležen i početak proizvodnje u Rudniku bakra Majdanpek. Istog dana u borskoj Topionici su izlivene prve anode od majdanpečkog koncentrata (Sl. I.10.). Eksploatacija drugog površinskog kopa u Majdanpeku, „Severnog revira“, nakon probne proizvodnje i „uhodavanja“ ležišta, počela je 14. decembra 1983. godine, po dobijanju Rešenja za izvođenje radova. Do 1993. godine tamo je otkopavana samo ruda bakra, a te godine počelo je i otkopavanje rude cinka i olova. Na površinskom kopu „Severni revir“ radilo se na tri radilišta. Prva ruda data je sa ležišta „Centralni deo“ 1989. godine. Radovi na polimetaličnoj rudi, na radilištu „Tenka“, počeli su u maju 1993. godine i trajali su samo dva meseca. Proizvodnja je tamo obnovljena 1999. godine i ponovo obustavljena dve godine kasnije zbog niske cene cinka i olova u to vreme. Na radilištu „Dolovi“ eksploatacija porfirske rude počela je jula 1996. godine, a prve količine bakra odatle date su 1999. godine. Rudnik zlata „Čoka Marin“ počeo je da radi u maju 2003. godine, a prva ruda odatle u Majdanpek je stigla tri meseca kasnije. U Rudniku bakra Majdanpek od početka eksploatacije do kraja 2010. godine, ostvarena je sledeća proizvodnja:

• Ruda bakra ………………………………………….. 369.055.198 t
• Ruda cinka i olova (polimetalična) …………………… 575.800 t
• Jalovina ……………………………………………….. 918.480.819 t
• Ukupna proizvodnja ……………………………. 1.288.111.817 t
• Koncentrat bakra (suvi) ……………………………… 7.857.572 t
• Bakar u koncentratu ………………………………….. 1.696.746 t
• Zlato u koncentratu ……………………………………….. 84.325 kg
• Srebro u koncentratu …………………………………… 438.119 kg
• Koncentrat cinka i olova (polimetalični) …………….. 25.383 t
• Cink …………………………………………………………….. 9.145 t
• Olovo …………………………………………………………… 2.199 t

Površinski kop Majdanpek - Južni revir (Sl. I.11.)

Površinski kop „Južni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 2.450 m i po manjoj od 1.600 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +588m. Najniža tačka do koje se stiglo na kopu je 120,4 m. Eksploatacija je etažna, sa visinom etaže od 15 m . Do nivoa +350 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +350 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa Južnog revira je data sledeća proizvodnja:

• Ruda bakra ……………………………………………331.108.859 t
• Jalovina ……………………………………………….. 776.697.772 t
• Ukupna proizvodnja ……………………………..1.107.806.631 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za Južni revir.

Površinski kop Majdanpek - Severni revir (Sl. I.12.)

Površinski kop „Severni revir“ (kop u užem smislu – bez odlagališta) je eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 1.900 m i po manjoj od 1.100 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +675 m. Najniža tačka do koje je kop stigao jeste 360,6 m. Eksploatiše se etažno, sa visinom etaže od 15 metara (od novembra 1983. godine, pa do sredine 1991. godine, etaže prilikom otkopavanja bile su po 25 metara). Do nivoa +452 m površinski kop je visinskog tipa, ispod nivoa +452 m kop prelazi u dubinski tip.
Zaključno sa 2010. godinom sa „Severnog revira“ je data sledeća proizvodnja:

• Ruda bakra …………………………………………….. 37.946.339 t
• Ruda cinka i olova (polimetalična) ……………………. 575.800 t
• Jalovina ………………………………………………… 141.783.047 t
• Ukupna proizvodnja ……………………………….. 180.305.186 t
• Koncentrat cinka i olova (polimetalični) ………………. 25.383 t
• Cink ………………………………………………………………. 9.145 t
• Olovo ……………………………………………………………. 2.199 t

Koncentrat bakra a samim tim i metali u njemu nisu vođeni posebno za „Severni revir“.

Flotacija bakra Majdanpek „1″ (Sl. I.13.) u rudniku bakra Majdanpek, puštena je u probnu proizvodnju 25.06. 1961. godine, a 25.06.1961. godine isporučene su prve tone koncentrata bakra topionici u Boru. Flotacija do 1.01.1962. godine radi sa probnom proizvodnjom, i taj datum se uzima kao dan početka rada flotacije sa instaliranim kapacitetom od 3.500.000 tona rude godišnje, koja je prerađivana u četiri identične sekcije mlevenja (I,II,III i IV) koje egzistiraju sve do danas. Dana 24.11.1968. završena je flotacija „2″ sa tri nove sekcije (V,VI i VII), jediničnog kapaciteta 170 t/h, odnosno ukupnog 3.750.000 t/godišnje, dok je VII sekcija puštena u rad 23.07.1969., a 27.11.1971. godine puštena je u rad i flotacija „3″ sa sekcijama VIII,IX i X, identičnog kapaciteta kao i flotacija „2″. Ugradnjom XI sekcije 1975. godine, uvećan je godišnji kapacitet prerade rude za novih 1.350.000 tona, čime je kapacitet prerade rude zaokružen na 12.350.000 tona godišnje.
U svim flotacijama projektovan je ciklus trostadijalnog drobljenja rude sa prosejavanjem, ciklus dvostadijalnog mlevenja i ciklusi flotiranja minerala bakra sa Au i Ag. Projektovanje ‘Novog’ flotacionog postrojenja započeto je 1989. god. Oprema za mlevenje je kupljena i ista je za godišnji kapacitet prerade rude od 6 mil. tona , ali do danas postrojenje nije završeno.

Prema informacijama sa sajta: http://rtb.rs/ delatnosti pojedinih pogona Topionice bakra Bor su:

Topionica Bor (Sl. I.14.)

U poluvekovnoj istoriji Topionica je prošla različite etape modernizacije, od kojih su najznačajnije zabeležene 1971. god. (puštena u rad tehnološka linija br. 2) i 1981. god. (stari filteri zamenjeni elektrofilterima). Potpisivanjem Ugovora o rekonstrukciji topionice i dogradnji Fabrike sumporne kiseline sa kanadskom inženjerskom kućom SNC Lavalin, u junu 2010. godine, započet je reinženjering skoro svih njenih tehnoloških procesa, u cilju modernizacije RTB-a Bor, profitabilnog eksploatisanja jedinog domaćeg rudnika bakra i zlata, povećanja proizvodnih kapaciteta borske kompanije i izvoza, kao i zaštite životne sredine primenom najsavremenije tehnologije. Realizacija Projekta koji predviđa uvođenje savremene BAT-tehnologije i preradu 400 hiljada tona koncentrata godišnje počela je 1. novembra 2010. godine i, shodno Ugovoru sa SNC Lavalinom iz Kanade, treba da se završi u roku od tri godine.

Pogon elektrolitičke rafinacije (elektroliza – Sl. I.15.) je građen u dve faze. 1933. god. kada je sagrađena prva hala i 1969. god. kada je sagrađena druga, trenutno proizvodno aktivna hala. U pogonu je trenutno aktivno 1140 elektro-rafininacionih ćelija i godišnje se proizvodi 120.000t katodnog bakra.

Fabrika sumporne kiseline (Sl. I.16.)

Proizvodnja tehničke sumporne kiseline, sa koncentracijom od 93.0 – 98.4 % se odvija u dve fabričke jedinice K2 i K3 (K3 nije u radu od 1999. godine) i sa totalnim proizvodnim kapacitetom od 475 000 tona godišnje. Takođe, kao dodatna proizvodna jedinica, postoji i fabrika akumulatorske kiseline, sa koncentracijom od 66 i 32 Bomea. Proizvodnja sumporne kiseline, u obe fabrike, odvija se kontaktnim postupkom ili jednostrukom katalizom. Prva fabrika koje je otvorena 1971. godine opremljena je nemačkim programom Chemiebau, a druga, otvorena 1981., japanskom opremom Ebarra korporacije. Sama fabrika se nalazi unutar industrijske zone, tako da raspolaže i drumskim i šinskim transportnim infrastrukturama. U planu je izgradnja nove Fabrike sumporne kiseline sa Fenco tehnologijom.

Livnica bakra i legura bakra (Sl. I.17.) proizvodi odlivke od bakra i legura bakra a njena proizvodnja zasnovana je na bazi osnovne proizvodnje bakra u Topionici, i preradi sekundarnih sirovina bakra. Takođe snabdevanje agregata energentima (el. struja, vazduh, voda) je na zajedničkoj mreži TIR-a.

Fabrika bakarne žice (Sl. I.18.) proizvodi dip-forming žicu prečnika 8, 12, 14, 16 mm za kapacitet od 35,000 tona godišnje. Tehnologija „dip-forming“ predstavlja prelivanje početne žice materijalom i njeno vruće valjanje do željenog prečnika. Sama linija je opremljena mašinama švedskog proizvođača ASEA 1981. godine. Proizvodnja neizolovane, meko, tvrdo i polutvrdo kaljene, okrugle i profilisane žice sa maksimalnim poprečnim presekom od 160 mm² je projektovana za kapacitet od 2,500 tona godišnje. Tehnologija hladnog valjanja i izvlačenja se primenjuje od 1985. god. i to na Marshal Richards & Karl Fuhr vertikalnoj mašini. U okviru fabrike postoji i pogon sinter-metalurgije čiji je godišnji kapacitet do 50,000 jedinica godišnje. Srž opreme čine sinter peć i presa koji su u upotrebi od 1985. godine. Kataloška prezentacija proizvodnog programa Fabrike bakarne žice i asortiman njenih sintermetalurških proizvoda mogu se pogledati ovde.

Firma Transport (Sl. I.19.)  se sastoji iz četiri celine i to:

• železnički transport,
• drumski transport,
• pretovar i priprema robe i materijala u procesu proizvodnje,
• održavanje i servis mašina i uređaja i održavanje putne i železničke mreže.

Osnovna delatnost Energane (Sl. I.20.) je proizvodnja toplotne energije koja se koristi za grejanje industrije i pripremu sanitarne tople vode baznog dela RTB-a. Pored ovoga, delatnost Energane je nabavka i distribucija elektroenergije iz sistema elektroprivrede, proizvodnja sopstvene elektroenergije u manjim količinama, proizvodnja demineralizovane i omekšane vode potrebne za rad kotlova i toplifikacionig sistema baznog dela kao i distribucija industrijske vode za potrebe RTB-a. Toplotna energija u Energani se dobija iz parnih kotlova, a deo te energije se distribuira iz Topionice, dobijene iz kotlova-utilizatora koji koriste energiju iz metalurškog procesa topljenja bakra. Tako dobijena toplotna energija na pragu Energane se transformiše i dalje distibuira potrošačima preko sistema toplotno-izmenjivačkih stanica. Ovako dobijena toplotna energija se koristi u tehnološke svrhe (grejanje elektrolita za proces elektrolitičke rafinacije bakra u pogonu Elektrolize), kao i za grejanje ostalih delova pogona u okviru RTB-a i pripremu sanitarne vode. Proizvodnu opremu koja je u funkciji proizvodnje bakra čine parni kotlovi, parne turbine, toplotno-izmenjivačke stanice TS-1 i TS-2 sa razvodom tople vode do svih potrošača u baznom delu RTB-a, postrojenje za hemijsku pripremu vode i distribucija industrijske vode.

Fabrika soli metala (Sl. I.21.)

Ova fabrika počela je da radi 1976. godine i tokom rada je poštujući isključivo tržišne zahteve, osvajala nove tehnologije za proizvodnju soli metala, neorganskih soli i glavanskih preparata. Razvijala se sve vreme tako da su danas soli plemenitih metala koje se produkuju u ovoj fabrici ugrađene u proizvode na skoro svim kontinentima. Pomenućemo samo da su elektrolitički rafinisano zlato čistoće 999,9% i srebro čistoće 99,95%, plemeniti metali proizvedeni u pogonima TIR-a, osnovne sirovine za proizvodnju soli zlata i soli srebra u ovoj borskoj fabrici. Katalošku prezentaciju proizvodnog programa Fabrike soli metala i glavanskih preparata možete pogledati ovde.

Fabrika armatura (Sl. I.22.) posluje u sastavu Topionice i rafinacije od 1983. godine. U proizvodnom programu fabrike su:

• Merne armature – vodomeri (dimenzija od polovine cola do 6/4 cola)
• Ravni propusni ventili
• Otkovci elemenata vodomera
• Nosači grejača
• Mesingane spojnice
• Baštenske slavine

Sa gledišta realizacije proizvoda do 90-ih godina plasman proizvoda Nove livnice je oko 70% činio izvoz a ostalo domaći prerađivači (Sevojno, Novkabel, FOM-Prokuplje). U sadašnjim uslovima Proizvodnja Nove livnice je najvećim delom usmerena ka Fabrici cevi Majdanpek i FOM Prokuplje. Trenutno izvoz je zanemarljiv, jedina zemlja u koju se izvozi je Rumunija.

Najznačajniji i najvredniji finalni proizvodi RTB-a Bor su katodni bakar, bakarna žica, srebro i zlato – Sl. I.23. Deluju impozantno gotovi proizvodi RTB-a Bor prikazani na sl.I.23, ali da bi se oni dobili u prikazanom obliku potrebno je imati visoku tehnologiju, uložiti mnogo rada u teškim radnim uslovima, utrošiti mnogo energije, a u ekološku sredinu ispustiti  i skladirati mnogo Tehnološkog otpada.



Naime, na osnovu pretodno prikazanih delatnosti pogona RTB-a Bor vidi se da je tokom svog postojanja RTB Bor proizveo velike količine bakra, srebra i zlata, ali je u okolini svojih pogona i ljudskih naselja u Boru i Majdanpeku stvorio nekultivisane prostore “bogate” ogromnim količinama čvrstog Tehnološkog otpada – rudna raskrivka i flotacijska jalovina (sl. I.24. i sl. I.25.), u vodotokove ispustio i još uvek ispušta veliku količinu otpadnih voda (sl. I.26.), a u vazduh ispušta veliku količinu otrovnih sumpornih gasova (sl. I.27. i sl. I.28.). 

 















 
















 















 















 Nenad Radulović