MINERALNO BOGATSTVO SRBIJE - DEPOZITI, VRSTE MINERALOŠKIH POJAVA, RETKI ELEMENTI I MINERALI, OSOBINE, HEMIJSKA JEDINJENJA, DOBIJANJE I UPOTREBA (Treći deo SASTAV ZEMLJINE KORE U SRBIJI)

III.                   SASTAV ZEMLJINE KORE U SRBIJI

Na tlu današnje Srbije u njenoj burnoj geološkoj prošlosti dešavale su se izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih 60 do 70 miliona godina, a ključni potres izazvan je izdizanjem velikih venačnih planina, pre svega Alpa, na koje su se zatim nadovezali Dinaridi i Karpati, jer se afrička kontinentalna ploča bukvalno podvukla ispod evropske. Ovakva burna geološka prošlost naročito je bila aktivna na tlu današnje Srbije, zbog čega tlo njenog prostora raspolaže neuobičajenim geološkim karakteristikama, što donekle objašnjava poreklo bogatstva raznim mineralnim prirodnim resursima. Zato ne treba da čudi što su pojedini delovi teritorije Srbije prosto isprepletani mnoštvom elemenata periodnog sistema u obliku raznih minerala, stena, pa čak nekih i u elementarnom stanju (najčešće: zlato, srebro, bakar). Takođe, nije neuobičajena pojava mešavine raznih vrsta minerala, ukrasnih stena i kamenja.

Za razliku od nekih zemalja u okruženju, Srbija obiluje solidnim rezervama nekih retkih elemenata kao što su litijum, bor, barijum, fluor, bakar, olovo, cink, srebro, zlato, platina, antimon, kadmijum, kalaj, volfram, nikl, molibden, kobalt, itd. Pored, do sada otkrivenih nalazišta retkih elemenata, među stranim kompanijama sve više vlada interes za istraživanjima novih lokacija u Srbiji, tako da se svake godine utvrđuju novi depoziti retkih elemenata u Srbiji.

Ubrzani razvoj nauke i tehnike uslovljava sve veću eksploataciju retkih elemenata, zbog čega preti njihovo potpuno iscrpljivanje. Tako naprimer, postoji prognoza da će antimon nestati za 15 godina a srebro za 10 godina. Neki naučnici procenjuju da će cinka biti do 2037. godine a indijum i hafnijum, koji se koriste za kompjuterske čipove, nestaće do 2017 godine, terbijum, koji se upotrebljava da bi se dobilo zeleno svetlo u fluoroscentnim cevima, može nestati već do kraja 2013. godine. I platini, jednom od najređih i najskupljih elemenata, dani su odbrojani. Platina se upotrebljava za izradu raznih katalitičkih konvertora, koji se fabrički ugrađuju u svako prevozno sredstvo da bi se smanjila štetnost izduvnih gasova. Time se platina neprekidno gubi kroz auspuhe vozila. Tone ovog materijala izbacuju se na ulice i puteve širom sveta, zbog čega se platina koncentriše u kontejnerima mašina za usisavanje gradskih ulica. Procenjuje se da, ako bi se svako od 500 miliona vozila, koje se danas koristi u saobraćaju, prebacilo na gorljive ćelije, to bi dovelo do iscrpljivanja svetskih rezervi platine za samo 15 godina. Za platinu ne postoji sintetička zamena, kao ni za naftu ili dijamante; kad se jednom iskoriste, nema načina da se na Zemlji više ikada stvore. Zato savremene tehnologije tragaju za zamenu retkih elemenata. Tako naprimer, postoje saznanja da su asteroidi puni platine, paladijuma, radijuma, osmijuma, iridijuma, itd.

Analizom uzoraka donetih sa Meseca, otkriveno je da tlo Meseca sadrži  kobalt, aluminijum, magnezijum, nikl, gvožđe, mangan, kalcijum i titan, što znači da bi nalazišta ovih ruda mogla da budu predmet eksploatacije u budućnosti. Prema procenama naučnika, još su interesantnije rezerve retkih metala, koji su na Zemlji vrlo skupi, a koji bi, zahvaljujući napretku nauke i upotrebi novih tehnologija, mogli da postanu još traženiji. Posebno su interesantna potencijalna nalazišta iridijuma, osmijuma, paladijuma, platine, rodijuma, rutenijuma, kao i drugih retkih metala.

Sa napuštanjem tehnologije motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koja se oslanja na korišćenje fosilnih goriva, i početkom upotrebe drugih vrsta motora, na kojima se uveliko radi, potrebe za retkim elementima bi mogle znatno da porastu.

U pogledu eksploatacije retkih elemenata posebnu ulogu ima zeolit. Zeolit pretstavlja grupu od oko 200 minerala, a najčešće se pojavljuju šabazit, hojlandit, apofilit, tomsonit, desmin, filipsit, analcim i klinoptilolit. Najvažnije svojstvo zeolita je kapacitet katjonske razmene, odnosno sposobnost zeolita da u svoju poroznu molekularnu strukturu upija i razmenjuje pozitivno naelektrisane katjone i negativne anijone. Na taj način zeolit selektivno absorbuje specifične molekule gasova i vode, vrši razmenu sopstvenih katjona za druge katjone na bazi jonske selektivnosti. Zbog toga zeolit predstavlja molekularni sunđer svih vrsta zagađivača, vode, vazduha i zemljišta, uključujući i radioaktivna zagađenja. Nuklearna centrala u Černobilu je dekontaminirana zeolitom. Dekontaminacija u Fukušimi se takođe vrši zeolitom. Osim toga, zeolit je u praksi postao neophodna supstanca za izradu lekova i upotrebu na farmama stoke i živine. Moguća je i jeftina proizvodnja sintetičkog zeolita, pošto silicijuma i azota u prirodi ima u neograničenim količinama, ali je njihov katjonski kapacitet u odnosu na prirodni zeolit daleko manji.

Opasnost od iscrpljivanja resursa retkih elemenata se odražava na porast njihovih cena na svetskim berzama. Tako naprimer, ne tako davno kilogram neodijuma koštao je 130 dolara, dok sada košta oko 300 dolara. Disprozijum je koštao 700 dolara, a sada košta hiljadu dolara po kilogramu itd. 

Kako raste potražnja za retkim elementima, postalo je ekonomski isplativo otvarati nalazišta sa malim procentom tih elemenata u nalazištima. Tako na primer nekadašnje nalazište rude gvožđa u kineskoj pokrajini Mongoliji sada je postalo najveće nalazište lantanoida, iz koga se dobija 90 odsto svetske proizvodnje.

Svetska jagma za retkim elementima Srbiji stvara povoljne uslove za brži izlazak iz ekonomske krize, zato što je otkriveno da se u Srbiji nalazi veći broj lokacija na kojima su utvrđena ležišta nekih od retkih elemenata. Ovi retki elementi su uglavnom pratioci drugih vrsta elemenata i sirovina, koje su se u prethodnom periodu eksploatisale ili se još uvek eksploatišu kao primarne, a u kojima su neki retki elementi nekada predstavljali jalovinsku komponentu i kao takvi se skladirali u vidu tehnološkog otpada. 

Nenad Radulović